U oktobru, Sidnejski Uni je deseti put učestvovao na IHF Super Globusu, zauzevši jedanaesto mesto na Svetskom klupskom prvenstvu u rukometu posle tri poraza i jedne pobede. Nemački trener Sidneja Kristof Šol govorio je i procenio budućnost australijskog rukometa za nemačke medije. S obzirom na Olimpijske igre 2032. u Brizbejnu, Rukometni savez Australije je izradio desetogodišnji plan, koji predviđa i pokretanje nacionalne lige 2025. godine.
Završili ste jedanaesti u nizu od dvanaest timova na IHF Super Globu – da li ste zadovoljni time?
- Pre svega, drago mi je da su svi igrači Sidneja mogli ponovo da aktivno učestvuju na turniru i ove godine, nakon što to, nažalost, nije bilo moguće prošle godine zbog pandemije. Mnogi igrači su čekali ovaj trenutak dve godine i veoma sam srećan što su momci ove godine mogli da se Pokažu na međunarodnom planu. Biti u grupi sa poznatim timovima kao što su branilac titule SC Magdeburg i saudijski šampion Khaleej Club je, naravno, bio izazov. U toku turnira smo mogli da napredujemo i uvek smo bili u rangu sa timovima. U trećem meču smo imali profesionalni tim Mudhar na ivici poraza, zahvaljujući odličnoj borbenosti i igračkom učinku. Naravno, u početku smo bili neizmerno razočarani što ovo nije bilo dovoljno za pobedu. Međutim, zadovoljni smo našim razvojem tokom turnira i pozitivnim povratnim informacijama koje smo dobili za naš učinak. Pobeda protiv Ministrosa u poslednjem meču za nas je bila kulminacija turnira i ujedno prva pobeda posle nekoliko godina.
Ovo je bio vaš prvi veliki turnir kao glavni trener, do kakvog ste zaključka došli?
- Pre svega, želeo bih da se lično zahvalim odgovornima, Pascalu Vinkleru i Sebastijanu Traversu, koji su mi ukazali poverenje da se brinem o timu kao glavni trener zajedno sa Eoinom Marejem ove godine. Veoma sam ambiciozan i uvek idem u meč sa razmišljanjem da ga pobedim. Naravno, poraz od Mudhara je veoma frustrirajući. Ali veoma sam zadovoljan načinom na koji su se stvari razvijale tokom turnira. Naš tim svake godine izgleda novo i nemamo isti broj treninga kao profesionalni tim za zajednički rast. Zato je faktor učenja tako veliki i važan za nas na ovom nivou. Sada tačno znamo na kojim prilagođavanjima treba da radimo sa timom da bismo mogli ciljano da počnemo sledeću sezonu.
Prvi meč je bio protiv branioca i šampiona Nemačke SC Magdeburg – da li je to bio poseban meč za vas?
- Bilo je nešto posebno što sam mogao da počnem turnir protiv klupskog svetskog šampiona, ne samo za mene već i za igrače. Uvek sam pratio razvoj Magdeburga u poslednjih nekoliko godina i oduševljen sam onim što njihov trener Benet Vigert radi sa svojim pedantnim radom zajedno sa timom. Naravno, videlo se koliko smo poštovanja i napetosti imali, a nedostajalo nam je malo bezbrižnog duha za razliku od prošle godine. Ali utakmica je bila i posebna jer se skoro nije odigrala. Uostalom, prtljag Magdeburga je kasno stigao i nisu imali dresove, neki igrači čak i patike. Potom smo rado pomogli lepkom, ali i rukometnim patikama. Dakle, moje rukometne patike su zvanično korišćene na turniru!
U Sidnejskom Uni je primetan „nemački element“ – o čemu se tu radi?
- Nemački treneri su skoro tradicija na Uni u Sidneju; Filip Enders je bio na čelu mnogo godina pre mene, pa čak i Mihael Rot 2018. i 2019. Tako smo uvek imali dobre odnose sa nemačkom rukometnom scenom. Dobijamo veliku podršku, a sa Martin Rose GmbH. imamo čak i veoma cenjenog sponzora iz Nemačke. Ali takođe je slučaj da Nemci jednostavno vole Australiju, zbog čega mnoge nemačke studente i bekpekere privlače u zemlju svake godine, koji u isto vreme žele da žive svoju strast prema rukometu. Mnogi od njih postaju svesni nas kroz preporuke bivših igrača i ne žele da propuste priliku da igraju na Super Globu.
Šta čini Sidnej Uni tako posebnim kao klub?
- Pozicija kluba je na neki način jedinstvena – amaterski klub u rukometnoj zemlji u razvoju koji uspeva da privuče pažnju na Super Globu sa „šakom“ igrača iz celog sveta. Mnogi naši igrači dolaze kod nas svake godine i onda su daleko od kuće, u ličnoj avanturi, da tako kažem, do kraja godine. Izazov kao što je Super Globus ih okuplja, kao i luda ideja da sa ovim timom pokušate da pobedite najbolje klubove na svetu. Posebnost je „Sidnei Uni Spirit“, koji nas čini velikom porodicom širom sveta. Bez obzira da li ste aktivni ili bivši igrač, podržavamo jedni druge izvan sporta. Obično jednom godišnje, negde u svetu, bude sastanak sa bivšim igračima i tako „Sidnei Uni Spirit“ živi i traje.
Trenutno se mnogo toga dešava u australijskom rukometu, zar ne?
- Da! Olimpijske igre će se za deset godina održati u Brizbejnu. Ova manifestacija pruža jedinstvenu priliku da se ovde popularizuje rukomet, promoviše i zauvek uspostavi. Mala rukometna zajednica u Australiji je veoma motivisana, jasno se oseća duh optimizma. Razvili smo struktuiran desetogodišnji plan kojim težimo da dostignemo zacrtani cilj i u bliskom smo kontaktu sa IHF-om. Prve mere su pokretanje edukacije sertifikovanih trenera i programa za mlade za postavljanje temelja za budućnost australijskog rukometa. U planu je i uvođenje nacionalne lige za muškarce i žene, i to na omladinskom nivou, od čega se očekuje da će 2025. godine biti jači nacionalni timovi. Tako da će u narednim godinama biti mnogo prilika da živite svoj san kao rukometaš i trener u Daun Under. Ako ste zainteresovani da igrate ulogu u ovome, kontaktirajte me, zaključio je Šol.
