Plasmanom na 11. mesto na Svetskom prvenstvu u Poljskoj i Švedskoj srpski rukometaši nisu uspeli da obezbede baraž za Olimpijske igre 2024. godine. Novu šansu potražiće na Evropskom prvenstvu, za godinu dana. Jedinstven stav srpske sportske javnosti jeste da su „orlovi“ napredovali u odnosu na izdanja u prethodnoj deceniji, ali oprečna su mišljenja i apetiti rukometnih poslenika o rezultatima, plasmanu i o ulozi našeg selektora, Španca Antonija Đerone.
Učinak naše reprezentacije na Šampionatu za Dnevnik je analizirao trofejni stručnjak Đorđe Ćirković (višestruki prvak Srbije, Rumunije, kao i osvajač kupova i superkupova u te dve zemlje), koji je na šampionatu imao igrače iz pet reprezentacija sa kojima je sarađivao.
- Od kada je počelo Svetsko prvenstvo, u ruke mi je dopala knjiga Đorđa Labovića „Semper idem“, što bi u prevodu bilo „Uvek isto“. Upravo tako bih sažeo do sada učinjeno na ovom prvenstvu. Tri skandinavske ekipe, potom Nemačka, Španija i Francuska našle su se u završnici. Preostala dva mesta mogle su da zauzmu mnoge reprezentacije, ali je najviše sreće imala Mađarska, a uz nju i Egipat, kao najbolja afrička selekcija. Znači, nema izenađenja, kako su stručnjaci najavljivali, tako je i bilo – smatra srpski internacionalni trener.
Za Srbiju to nije mogao da kaže i nije hteo da izvodi neke preuranjene zaključke.
- Podsetio bih da su selektor i igrači najavljivali četvrtfinale i kvalifikacioni turnir za Igre u Parizu. U tome nisu uspeli. Od kada je Đerona preuzeo kormilo, ekipa je mnogo napredovala i to jeste uočljivo. Pričam za period pre EP i između ova dva takmičenja. Ekipu vodi na smiren i odmeren profesionalni način, komunikacija sa medijima i igračima mu je na vrhunskom nivou. Nismo imali ni jednu aferu niti konflikt, igrači se rado odazivaju, energija se vidi, kada jedan pogreši, svi trče da isprave grešku.
Potom je podsetio da smo imali dvomeč sa Francuskom i Slovenijom (tri pobede i remi).
- Samo da je to uradio bilo bi dosta, to je moje mišljenje. Zapitao bih se odakle nama podloga za velika očekivanja. Uvek očekujemo visok plasman na velikim takmičenjima bez obzira koji sport je u pitanju. I sam sam militantni optimista. Uvek sam za to da se postave visoki, možda i nerealni ciljevi jer kada oni postanu imperativ, tada dolazi do napretka. Po meni je to vrlo važno.
Prošlo je 20 godina od kada su timovi iz srpske lige bile sposobne da pobeđuju najbolje, poput Portlanda i Sijudada, Celja… Od tada imamo konstantan pad klupskog rukometa.
- Rekao bih sunovrat, jer pad je blaga kategorija. To je vrlo važno, ne postoji sistemsko finansiranje srpskih klubova, čak 99 odsto primenjuje strategiju preživljavanja i jedva preživljava. E, to je slika našeg rukometa. U bar 10 evropskih zemalja postoji barem jedan klub čiji je budžet veći od svih klubova zajedno u prva dva naša ranga takmičenja. Primera radi, Bukurešt je prošle godine obezbedio za svoje klubove u muškoj i ženskoj konkurenciji više novca nego što će se kod nas potrošiti u narednih sedam godina. Novac nije osnovni faktor, ali je vrlo važan razvojni resurs.
Još jedan aspekt, prema Ćirkovićevim rečima, potrebno je da se sagleda.
- Baza se osipa i u kvantitativnom i u kvalitativnom smislu. Podaci iz 1991. godine pokazuju da je učešće dece do 15 godina u ukupnoj populaciji iznosilo 1.465.221, 2002. godine taj broj je bio 1.176.770, a 2011. godine smo imali 1.025.278 dece. Plašim se da se bojim (što bi rekli klinci) da vam iznesem projekcije (niska varijanta) za 2031. godinu, koja je oko 770 hiljada. Moramo da razmišljamo o ovim činjenicama. Stil života, navike, uticaj modernih tehnologija, kao i motorički testovi koji su pokazali da naša deca zaostaju za vršnjacima u Evropi, u brzini i snazi. Pametnom je to dosta. Sistemska kriza je u pitanju, a to znači da je problem na svim nivoima. Nama je potreban sistem da ovo spasimo, ne bi trebalo da raspravljamo koje je mesto, već da gledamo da ovo popravimo. Nisu promenili rezultatsku situaciju na velikim takmičenjima, ali su stupili na put koji će promeniti situaciju.
Đerona je sada dobio informacije kako se neko ponaša u stresnim situacijama, po mnogim pitanjima, smatra Ćirković, vidimo da mu je to nedostajalo.
- Sve je to sada rešio i ostalo je još da se reši GAME problem, što bi bilo sjajno i sigurno da bi pokazalo rezultat. Bilo je mnogo i slabosti. Pogledao sam sve mečeve (uključujući i prijateljske) naših rivala i imam pravo da otvoreno pričam. Na primer Alžir je bio 10 odsto bolji nego na Kupu Karpata, nemaju sistema, igraju 6-0 što im ne odgovara, tranziciona igra im je loša, a u drugom poluvremenu im se raspada igra. Katar je dosta disciplinovaniji, Kapote im se povredio i to je mnogo uticalo. Te dve ekipe, u bilo kakvim sastavima, ne mogu da nas pobede u deset utakmica. Ovakva Srbija ne može da izgubi od njih. Nemačka nije dobro izgledala na prijateljskim utakmicama, pravili su mnogo tehničkih grešaka, njihova ideja je da postignu gol više, i da sve vreme lome protivnika visokim ritmom. Međutim, selektor Gislason je ubacio nekoliko detalja koji su unapredili njihovu igru, a uspeo je da prikrije njihove slabosti. Sve utrakmice do sada mnogo bolje igraju prvo nego drugo poluvreme iz prostog razloga što igrači koji ulaze sa klupe nisu na nivou prve sedmorke.Njihova najbolja strana je tranziciona igra iz odbrane u napad. Pozicioni napad im je solidan, koriste celu širinu terena i nama su upravo na tim širokim pozicijama (2 i 5) postigli 7-8 golova u prvom poluvremenu. Igra u odbrani im je slabost i u mnogome zavisi od učinka golmana, prvenstveno Volfa. Ključ za njihovu igru je trebalo da bude da usporimo njihov ritam posebno u prvom poluvremenu i da sprečimo golove sa širokih pozicija. To se nije dogodilo i utakmica je odigrana u ritmu koji je odgovarao protivniku. Drugo poluvreme smo ih dobili sa jednim golom razlike, jer kada uđu u neminovnu rotaciju to više nije početna koncepcija. Ne prihvatam alibi priču da smo imali golmana, bilo bi drugačije. Imali smo dvojicu golmana kao i oni (najbolji učinak je imao njihov drugi golman). Mnogo je tu faktora koji utiču na krajnji ishod, poput trenutnog raspoloženja i forme igrača, zdravstvenog stanja, same postavke igre od strane obojice selektora… Samo stručni štab i Toni Đerona znaju u tom trenutku ulazne parametre. Mi samo možemo da komentarišemo ono što smo videli na terenu. Najveći kvalitet Nemačke nije sprečen i to je rezultat poraza. Jedno od mogućih rešenja, kada igrate protiv jačih protivnika, je preuzimanje “konceptualnog rizika”, odnosno da im zatvorite situacije iz kojih postižu najviše golova. Mi to nismo uspeli, jer su postizali golove na isti način kao protiv Islanda u pripremnim mečevima.
Prema Ćirkoviću to je ključ cele priče.
- Protiv Norveška smo imali esktra 40 minuta, ali nama trebaju odgovori poput „zašto je bilo pet novih igrača na terenu kada smo vodili“. Ruku na srce, tako smo pobedili Farncuze i Slovence – na rotaciju. Ovde to nije uspelo, imali smo pet novih igrača u jednom trenutku, i nije se videla jasna napadačka ideja u drugom poluvremenu. Preciznije, Norveška je u drugom delu promenila način igre u odbrani, a mi nismo uspeli da nađemo rešenje. Kada smo imali pozitivan rezultat, a njihova agresivnost je počela da tupi, naš napad jedno od rešenja mogla je biti i igra „sedam na šest”. Tako bi oni izgubili agresivnost. Naravno, postoji još dosta rešenja u takvim situacijama, ali činjenica je da osim izmena sa klupe nije stigla neophodna reakcija.
Na ovom prvenstvu je bilo mnogo prostora da se Srbija nađe među osam ekipa.
- U najvažnijem meču Radivojević je igrao drugo poluvreme, a do sada je igrao samo prva poluvremena. Pitao bih, zašto. Mislim da je to legitimno pitanje. Pod pretnjom pasivne igre, nismo imali uigrane akcije koje bi nam donele prednost. Do 22. minuta protiv Holandije četiri igrača su se promenila na poziciji „dva“, nismo imali pravo rešenje. Imali smo situacije kada smo lako padali na „dvojci“ i „petici“. Selektor seniorske reprezentacije nema vremena da se bavi obukom igrača, ali posle dve godine trebalo bi da zna koja su najbolja rešenja na svakoj poziciji. Za mene lično kritika znači poziv na promenu i voleo bih kada bi na nekom seminaru srpski treneri dobili odgovore na ova, ali i na brojna druga stručna pitanja – istakao je Đorđe Ćirković, smatrajući da je sa ovim kartama, koje su bile podeljene, moglo bolje i da je nedostala reakcija u ključnim trenucima. Zaboravljamo kakvo je stanje bilo. Zaključio je Ćirković
Tekst preuzet sa dnevnik.rs
