Svetislav Pešić govorio na panelu u Nišu u organizaciji Fakulteta za sport i Fondacije Novaka Đokovića
U Nišu je održana panel diskusija u Naučno-tehnološkom parku, u sklopu seminara koji organizuje Fakultet za sport i fizičko vaspitanje i Fondacija Novak Đoković. Pored proslavljenog trenera Svetislava Pešića govorio je i prof. dr Petar Mitić, sportski psiholog.
Pešić je između ostalog rekao:
-U prioritetu uspešnog sportiste su obrazovanje, porodica i košarka. Oni kojima je na prvom mestu bila porodica, bilo im je lakše da se identifikuju sa sportom. Obrazovanje, iskustva pokazuju da mladi ljudi koji su redovno obavljali svoje obrazovanje bili su najbolji na treninzima. Tako je povezano. Kako pretvoriti talenat u kvalitet? Šta je talenat? Više manje genetsko nasleđe. Sam talenat nije dovoljan. Važno je iz koje si socijalne sredine, ulice, škole, ko tebi daje, određuje ciljeve i ko ti pokazuje metode kako stići do ciljeva.
Nadovezao se:
-Nemate vremena kao savezni trener da trenirate ekipe. Zvao sam Bodirogu kada sam postao trener, Željko Obradović je bio trener Jugoslavije pre mene. Zvao sam ga da vidim njegova iskustva. On je rekao ovako: Nemoj da dolaziš da me ubeđuješ, nema potrebe, svakako igram. Odmah sam rekao da će biti kapiten. U reprezentaciji je igrao Divac, pitao me je Bodiroga: „Ko je kapiten“? Rekao sam mu, „Pa, ti“. A Divac?“, uzvratio je… Rekao sam mu „Izvedi ekipu na parket“. Kada sam došao u Barselonu imao sam šansu da ga bolje upoznam. Bio mu je rođendan, pozvao je mene i moju porodicu na večeru sa svojom porodicom, baš me je zanimalo kakvi su to roditelji koji su stvorili takvog čoveka, a on „mama, uzmi ovo, tata ono“..
Najvažnija osoba u razvoju mladog sportiste je trener.
-Trener ne treba da izbegava komunikaciju sa roditeljima, već da je traži.. Ajmo zajednički, ja kao trener, agent i roditelji da gledamo kako da pomognemo dečaku da talenat pretvori u kvalitet. Kad sam bio igrač uđe u salu Ranko Žeravica, ili Bogdan Tanjević, njega se više sećam. Kažu moramo da pobedimo, damo ruke, „polomimo se“. Danas, ja da uđem u svlačionicu i kažem „igramo finale važno je da se borimo“, igrač će reći „znamo, ali kako, pokaži nam“. Uloga trenera je danas multidimenzionalna. Jedino što se nije promenilo je da mladi ljudi traže vođu u koga će da veruju. Čime trener motiviše? Pre svega znanjem.
Postoje dve grupe trenera, autoritativne i fleksibilne.
-Važno je da se sportista prihvati kao ličnost. Danas, po mom mišljenju razgovori sa vrhunskim sportistima nisu razgovori nego pregovori. Pogotovo u reprezentaciji. Osim što vole svoju zemlju i žele da igraju za reprezentaciju, nije dovoljno da posle utakmice priđeš igraču i kažeš mu „dobar posao, odlično” i sledećih sedam dana mu se ne obratiš. Pohvala je bolja nego kritika.
SPORTSKI ŽURNAL
