Na poseban zahtev Ambrosa Martina, Rafaela Tervel se pridružila stručnom štabu mađarskog Djera. Francuski šampion sveta, bivši specijalista za odbranu i španski selektor govorili su o zajedničkom radu u dvostrukom intervjuu za mađarske medije.
Rafaela Tervel je već bila važna igračica u Itkaku, a zatim je došla u Đer. Čim je dobila priliku da radi kao trener u Francuskoj, Martin ju je pozvao u Đer.
Ambros Martin: Ona je bila jedina igračica koju sam definitivno želeo da potpišem za Đer. Mnogo sam se borio da ona uspe, jer sam znao da svojim iskustvom i stavom može mnogo toga da pruži ekipi u svakom trenutku. Poznaje moj način razmišljanja, španski sistem, a počela je da trenira i u Francuskoj.
Rafaela Tervel: Zaista mogu da zahvalim Ambosu na činjenici da sam i dalje mogla da igram u Đeru na kraju karijere. U početku, uprava nije podržala moj potpis, umesto defanzivca mislili su na napadača. Međutim, Ambros je ubedio klub da ako je pobeda BL cilj, put do tog cilja je kroz odbranu. Takođe me je pozvao nazad u Đer.
Ambros Martin: Ovo je bio prvi put da sam tražio od kluba drugog trenera. Ne samo da mi pomogne, već da bude važan deo celog tima. Definitivno sam je želeo pored sebe. Bilo mi je to i prošle godine u mislima, ali tada sam već imao pomoćnika u liku Atile Kuna i nisam hteo da menjam. Došao je trenutak, Atila je od leta postao profesionalni direktor akademije.
Trenirali ste Bezanson šest i po godina, a otišli ste prošlog leta. Šta ste radili u poslednjem periodu?
Rafaela Tervel: Uzela sam pauzu od godinu dana kako bih napunila baterije i provetrila misli. Ni za to vreme nisam prestala da pratim rukomet, ali sam imala priliku da ga posmatram iz drugog ugla. Otišla sam na studijsko putovanje u nekoliko zemalja, pa sam tako posetila i Španiju, Portugaliju i Norvešku, a naravno bila sam i na Svetskom prvenstvu u decembru i fajnal foru u Budimpešti. Gledala sam utakmice i treninge, razgovarala sa kolegama, tako da mi je profesionalno ovaj period bio veoma koristan i zanimljiv.
Nije li korak unazad biti pomoćnik Ambrosu Martinu u Đeru ovoga puta nakon godina koje ste proveli kao glavni trener?
Rafaela Tervel: Vidim to više kao iskorak, jer mogu da radim za tim koji cilja na pobedu BL. Moja trenutna uloga se veoma razlikuje od mog rada u Bezansonu. Francuski tim su činili mladi i neiskusni igrači, dok ĐER predstavlja drugu krajnost, punu poznatih igrača koji su doživeli mnoge velike bitke.
U čemu se najviše radujete?
Ambros Martin: Došla je sa dodatnom motivacijom, što će sigurno privući i devojke. Kao igrač, bila je pravi timski igrač i vođa, a njena ličnost može mnogo da doprinese u svakodnevnom životu. Prethodne sezone smo shvatili da zbog gustog kalendara takmičenja imamo sve manje vremena za individualne treninge – Raf će i u ovome moći da pomogne svakoj igračici. Iako radim na terenu dugi niz godina, nije slučajno da nam se pridružila jedna trenerica.
Rafaela Tervel: Uvek sam mislila da ako negde postanem drugi trener, to mogu samo da zamislim sa Ambrosom. Međutim, zaista se nisam zamarala s njim, jer sam znala da voli da radi sam. Ranije je imao pomoćnike, ali im je delegirao nekoliko zadataka. Zato me iznenadio njegov poziv.
Ambros Martin: Ovo je zaista prvi put da moj pomoćni trener ima tako veliku ulogu u životu tima. Dao sam joj odrešene ruke, u svakom trenutku može da razgovara sa igračima i da podeli svoje uvide. Neće biti tu da im samo doda loptu ili zato što je potrebno više članova na klupi.
To je kao da imate dva glavna trenera?
Ambros Martin: Tačno, ne možemo baš da pričamo o prvom i drugom treneru, ali biće dva trenera. Naravno, ja moram da donosim konačne odluke, odgovornost je moja. Ali pre toga ćemo o njima sa njom i sa kapitenom detaljno razgovarati.
Rafaela Tervel: Ambros je takođe naglasio da treba da se ponašam kao glavni trener. Ako imam neki uvid, slobodno ga podelim sa igračima. Nije iznenađujuće što mi je odbrana najvažniji element u igri i trudiću se da u tome što više pomognem timu.
Ambros Martin: Bitno je da drugi trener dobije priliku da pomogne i da nešto timu. Ne volim kada svi samo klimaju glavom, mnogo je bolje da dovode u pitanje moje mišljenje i možda daju nove ideje. To očekujem i od Rafaele, ohrabrujem je da slobodno podeli svoje uvide, a onda ćemo na osnovu mišljenja nas dvoje smisliti idealno rešenje za tim.
Da li će postojati i svojevrsna spona između Ambrosa i igrača, kojima se devojke mogu obratiti sa bilo čim?
Rafaela Tervel: Videćemo. Svakako, važno mi je da budem svesna kako se naše igračice osećaju, ako imaju problem, kažu mi i zajedno smislimo kako da im pomognemo. Ako su emotivno stabilne, u najintenzivnijim trenucima donose bolje odluke na terenu.
Kako biste definisali svoju trenersku filozofiju?
Rafaela Tervel: Verujem da igrači uvek treba da budu u centru. U Bezansonu je sastav tima bio takav da je stručni štab uvek morao da pokaže pravac, iako su lideri morali da budu na terenu. Mnogo smo radili u francuskom klubu da igrači preuzmu vođstvo i odgovornost. Posao trenera je da podrži svoje igrače, a ne da vrši pritisak na njih.
Da li se Ambros promenio u nečemu otkako ste radili zajedno u Đeru pre osam godina?
Rafaela Tervel: Počeli smo da radimo zajedno tek pre nedelju dana, ali vidite koliko je Ambos smiren i fokusiran, a istovremeno gladan uspeha. U ponedeljak ćemo verovatno imati prvu zajedničku fudbalsku utakmicu, nadam se da ćemo biti protivnici, jer želim da pobedim protiv njega
Ambros Martin: U njoj gori ista vatra kao kad je bila igrač. Njeno fizičko stanje bi joj omogućilo da igra i sada, jer je već postojao primer na treningu da je uskočila da pomogne.
Timu se pridružila Ana Gros. Koliko igra tima može da se promeni njenim dolaskom?
Ambros Martin: Naš arsenal se proširuje još jednim elementom. Ona je pravi golgeter koji može da bude opasan i iz daleke zone. Do sada nismo bili poznati po jednoj ključnoj igračici, ali su golovi bili raspoređeni na nekoliko igrača. Dolaskom Ane ne pokušavamo da se u svakom meču raspucavamo, ali nema sumnje da može da unese u našu igru nešto što je nedostajalo u proteklom periodu, a to su dalekosežni šutevi. Protivnici moraju da izađu iz toga, a to otvara prostor i za druge.
Rafaela Tervel: Definitivno ćemo pokušati da iskoristimo prednosti. Naš tim je veoma kompletan, sa igračima različitih karaktera, biće zanimljivo upravljati i izvući maksimum.
Ako uračunamo i Kari Brattset, koja se suočava sa radostima majčinstva, osam skandinavskih igračica su članovi tima. Šta rade bolje od drugih?
Rafaela Tervel: Kada sam pola godine igrala u Larviku, već sam iskusila kulturološke razlike. Dovoljno je pomenuti kondicionu pripremu, za koju im nije potreban poseban trener, već sami rade neophodan posao. Oni su još uvek broj jedan za to.
Ambros Martin: Na velikim turnirima skandinavske ekipe i Francuzi – ostavićemo za sada Ruse – uvek završavaju u vođstvu. Njihov odnos prema sportu i takmičenju izdvaja ih od drugih. Od mog dolaska u Đeru je bilo Skandinvki, sada će ih biti osam, ali je mnogo važnije da li postoji harmonija unutar tima, da li se igrači uklapaju. Ovo nam odlično funkcioniše, uprkos činjenici da nekoliko nacija čini okvir.
Kako napreduje oporavak Line Haugsted?
Ambros Martin: Dobro napreduje, ali čeka je duga rehabilitacija, mislim da je možemo očekivati tek posle Evropskog prvenstva. To je nesrećan slučaj, a osim toga, povreda ramena je uvek kritična za rukometašice, bitna je i za njenu dalju karijeru da ne žurimo sa povratkom.
Ostajući još malo sa Skandinavcima, koliko ste bili iznenađeni što su Vipersi odbranili svoju titulu?
Rafaela Tervel: U ovogodišnjem finalu, ono što me je najviše impresioniralo je kako su Vipersi izgradili meč protiv Đera, kako su čekali trenutak. Đer je dominirao početkom susreta, ali Norvežanke nisu očajavale, videlo se koliko su sigurni i dobro pripremljeni. U drugom poluvremenu su prešli sedam na šest kada su poveli i sačuvali prednost do kraja.
Hafra Noemi je pozajmljena u Dansku u nadi da će imati više prilika za igru. Kako vidite svoju situaciju?
Amros Martin: Pre svega, želeo bih da ponovo iskoristim priliku da kažem da sam veoma razočaran što joj nisam dao onoliko prilika za igru koliko je zaslužila na osnovu treninga. Na kraju sezone, u važnim utakmicama, jednostavno nisam bio dovoljno hrabar da je pošaljem na teren, već sam dao priliku drugima. Ipak je zaslužila da igra više. Stvarno sam želeo da to promenim u narednim mesecima. Prvo smo odlučili da ostane bar do Evropskog prvenstva, a ako ne bude zadovoljna svojom situacijom, onda ćemo o promeni razmišljati posle. U međuvremenu joj se, , obratilo nekoliko timova, gde su joj nameravali da daju da odigra važnu ulogu, a ona je najviše želela da se preseli u inostranstvo. Danas je malo mađarskih igračica koje bi želele preko. Odense i njegov trener su je zaista želeli u svom timu. Uvereni smo da će imati priliku i podršku. Kao novajlija posle Olimpijade, trebalo joj je vremena da se navikne na novu sredinu, ali je do kraja sezone već bila u odličnoj formi. Trenirala je fantastično, mnogo nam je pomogla, samo sam ja kriv što joj nisam dao da igra u važnim mečevima.
Šta mlade mađarske igračice treba da unaprede da bi postali ključni članovi čak i jednog tima u Ligi Šampiona?
Rafaela Tervel: Pre svega, istakla bih fizički deo. Mogu da vidim rezultate raznih testova i oni bi to definitivno mogli da poboljšaju uz više rada. Na taj način bi bili brži i više sprintali tokom mečeva. Mađarska postiže veoma dobre rezultate na omladinskom nivou, ali posle toga kod odraslih ne može da ih ponovi. Oni koji počnu mnogo da vežbaju u veoma ranom dobu, mogu mnogo da urade do punoletstva. Ovo je samo moj prvi utisak, ali mislim da bi mađarske igrače mogle da budu uspešnije.
Kako vidite domaćeg rivala Ferencvaroša? Došlo im je nekoliko novih igračica, kao što su Žužana Tomori, Andrea Lekić i Dragana Cvijić.
Rafaela Tervel: Nije bitno koji tim imaju, ovi sastanci su uvek posebni. Kao kada smo igrali sa Bezansonom protiv Meca. Za takve utakmice igramo rukomet.
Ambros Martin: Sigurno je da Fradi sa pomenutim igračima može biti jači. Prošle sezone smo već imali velike međusobne borbe, lako je zamisliti da ćemo sada imati još teži zadatak protiv njih.
Čime biste bili zadovoljni na kraju svoje prve sezone kao trener Đera?
Rafaela Tervel: Naš cilj ne može biti drugi osim da završimo na vrhu u svakom takmičenju. Igrala sam dve godine u Đeru i za to vreme smo sakupili šest trofeja. Ni sada ne možemo da idemo ispod, klub ima sve uslove za ovo. U svakom slučaju, želim da uživam u svom poslu, treninzima i vremenu provedenom zajedno sa timom. Zahvalna sam što sam dobila ovu priliku. Posle godinu dana odmora, više sam nego motivisana.
Kakve dalje aspiracije imate na terenu?
Ambros Martin: Ovo će zaista biti sledeća stanica u mojoj karijeri. Međutim, pre toga želim ponovo da osvojim LŠ sa Đerom. Prošli put smo bili veoma blizu, ali je forma pala u poslednjih mesec dana. Možda je u tome doprinela duga sezona zbog Olimpijade ili smo jednostavno ispali iz ritma. Dva meseca posle februara nismo imali utakmicu LŠ, propustili smo ove susrete. Naravno, život nije predstava željnih želja, a drugi timovi se takmiče za pobedu. Ako se to spoji, onda će moje vreme u ženskom rukometu biti gotovo, ali to će se desiti na najboljem mogućem mestu, u Đeru.
Rafaela Tervel: Volela bih da jednog dana budem selektor reprezentacije. Iskreno da vam kažem, nakon što sam završila u Bezansonu, tražila sam priliku da radim za reprezentaciju. Nije me ni zanimalo u kojoj zemlji je mesto, naravno da me privlače jači timovi jer volim da pobeđujem. Olivije Krumholc će verovatno još dugo biti selektor Francuske, ali sam takođe otvorna za poziv iz druge zemlje. Možda ću jednog dana to i ostvariti.
