Search
Close this search box.

BENGT JOHANSSON – STVARANJE TIMA I TIMSKI DUH

Bent Johansson smatra se jednim od najvećih rukometnih trenera svih vremena, izumiteljom taktike ‘Gurkburken’, a najpoznatiji je po tome što je dugi niz godina vodio švedsku reprezentaciju.  Između 1988. i 2004. godine sa Švedskom je osvojio dva svetska (1990 i 1999) i četiri evropska zlata (1994, 1998, 2000 i 2002). Sa olimpijskih igara Johansson ima i tri osvojena srebra, 1992, 1996 i 2000 godine.

Bent Johansson (1942-2022)

 

Bent Johansson je uvek isticao da je najvažnije da trener ima svoju filozofiju, da je važno stvaralaštvo i da bez  timskog duha rezultati su nemogući. Jedan od seminara na kome je tema bila stvaranje tima i timskog duha je bio upravo u Srbiji i zapise sa predavanje prenosimo u celosti.

Kao prvi trener Švedskog nacionalnog tima želeo bih da vam iznesem moju trenersku filozofiju. Naravno važno je da svaki trener ima svoju filozofiju. Svako je odgovoran za samog sebe u ovom poslu. Treniranje je vrlo blisko u vezi sa emocijama, energijom, mentalnim sposobnostima igrača – ukratko sa ličnostima igrača.

Za trenera je važno da odlično poznaje rukomet i da uči na svojim greškama. On takođe mora da upotrebi svoja lična životna iskustva, kako dobra takoi loša. Poznavanje sposstveneličnosti kao i ličnosti igrača je neophodno (kako dobre, tako i loše strane). Uvek sam radio sa kompletnim ljudskim bićem, telom i dušom kao jedno. Mentalne sposobnosti su vrlo važne, u svakom igraču postoji veliki mentalni potencijal. Kada bi računali moždane ćelije, jednu u sekundi bilo bi potrebno 40 ljudskih života da ih izbrojite. Stvaranje poverenja, pravilnog ponašanja prema igračima i iskorišćavanje energije igrača su esencijalna (najbitnija) opredeljenja u mojoj trenerskoj filozofiji.

Pokušavam da moje ideje i misli stavim na papir. Svakog meseca igrači dobijaju moja pisma ili dokumenta. Da bi stvorio poverenje kod igrača potrebno mi je minimum 10 meseci do godinu dana. Pokušavam da spremim psihičke krize igrača. Pozitivna komunikacija sa igračima daje mi šansu da razgovaram sa svima, takođe i o greškama. Tako ja vrlo često zovem igrača do klupe kada postignu gol i ukazujem na greške koje su napravili, oni to prihvataju.

Informacije o pravilnoj ishrani, obezbeđivanja pravilnog standarda u načinu života i objašnjavanju mojih ideja su isto deo koncepta mog rada. Podrška u dobrim međuljudskim odnosima samih igrača je takođe vrlo bitna. Uvek posvećujem pažnju planiranju rasporeda soba u hotelu. Tu su moguće izmene plana od slučaja do slučaja. Igrači moraju dobiti šansu da se međusobno upoznaju. Moguće je sačuvati dosta lične energije kada su odnosi između saigrača dobri. Kako su svi igrači različiti nephodno je za dobar timski duh imati dobre relacije između njih samih. Život jednog rukometnog tima i život igrača koji provode mnogo dana i nedelja zajedno može sa u neku ruku posmatrati kao zamena porodičnom životu i tako to treba gajiti.

Moji igrači su kompletno odgovorni za njihovo lično zdravlje i fizičku kondiciju. Oni to znaju od samog početka. Oni moraju da vežbaju i treniraju individualno. Na okupljanjima našeg tima mi samo proveravamo na kom su nivou u smislu kondicije.

U pronalaženju talenata moj princip je da tražim igrače ne samo sa dobrim rukometnim karakteristikama, već i igrače kompletne sportiste i ljude sa dobrim ljudskim i karakterinim osobinama. Kao što sam rekao, neophodno je imati bazu poverenja sa igračima. Da bi odnos izmedju trenera i igrača bio dobar mora da psotoji visok nivo savesnosti, za to trener mora da poznaje sebe. On mora da postavi mnoga pitanja igračima kao na primer, zašto igraš rukomet. Stalan razgovor sa igračima će im pomoći da povećaju njihove sposobnsoti da uče na terenu, zato što će verovati onome što vi govorite.

Iz mog iskustva u rukometu mogu da vam kažem da su način i odnos prema igračima najbitniji. Cilj mentalne koncepcije je šta postići u kom trenutku. Dobar put do cilja je važan kao i pozitivna motivacija da bi se stiglo do svega. Često postoji mnogo ciljeva koji treba da se ispune. Tako određeni balans različitih ciljeva treba da bude postignut. Ciljevi treba da budu realni ali u sebi moraju da nose i izazov, kao na primer protivnik je dobar ali mi možemo bolje… Način postizanja cilja mora da bude pažljivo praćen. Naporan rad kao i zadovoljstvo mora da bude osnova za njihove napore. Često zadovoljstvo pomaže da se nastavi rad do ispunjenja cilja. Postizanje cilja zajedničkim snagama je nešto najlepše u sportu.

Kako jedan trener ostvaruje cilj. Prvo trener mora da prenese odgovornost na igrače a za to je, normalno potrebno vreme. Oni moraju biti svesni pravila u timu i moraju ih se pridržavati. Različite ličnosti igrača zahtevaju različite odnose ali ipak moraju biti podređene timu. U Švedskom timu postoji mnogo različitih ličnosti sa različitim pozadinama. Neki su studenti, neki profesionalni rukometaši a neki su zaposleni. Ako je neko uspešan u tome što radi on to mora da prenese drugima. Planiranje svih aktivnosti je vrlo važno. Igrači moraju biti uključeni u taj proces. Oni moraju da imaju šansu da utiču čak i na način igre. Mi imamo knjigu o nacionalnom timu Švedske za igrače. U njoj postoji 20-25 strana o filozofiji nacionalnog tima i kako se igra rukomet u nacinalnom timu Švedske. U početku počeo sam sa 17 strana koje sam ja napisao. Onda smo sve to sumirali na deset strana da bi posle razgovora sa igračima došli do 25 strana.

U stvaranju jednog tima, određeni zadaci moraju biti, tj dati igračima na primer, organizovanje doručka, kada je tim na okupu ili obezbeđivanje novca za određene zajednicke aktivnosti tima. Dva puta godišnje na okupljanjima igrača su prisutne i njihve devojke ili žene. Obo naravno košta i često sami igrači obezbeđuju novac za ovakav vid okupljanja. Vrlo je važno upoznati žene igrača, jer iz toga možemo da vidimo ko je gazda u kući. Vrlo često ja razgovaram sa ženama igrača, da bi proverio da li njihovi muževi treniraju kod kuće. Žene teraju igrače da redovno ispunjavaju zadatke koje su dobili jer im se dopada ovakav način timskog rada. Kao trener neophodno je ponuditi zanimljive i dobre projekte koji će zainteresovati igrače. Stvaranje pozitivne atmosfere i davanje zadataka utiču da se oni osećaju odgovorni za njihovo ispunjenje u različitim zajedničkim ciljevima.

Dobar duh jednog tima se bazira na tradiciji i ritualima. Godinu dana pre nekog važnog takmičenja, ceo tim odlazi na mesto odigravanja i tu provodimo zajedničke aktivnosti. Tamo uz dosta zabave imamo i jedan rekreativno program uz upoznavanje i obilazenje grada. Tako igrači kasnije dolaze na poznato mesto da bi igrali rukomet. To je neophodno da bi tada bili koncentrisani na takmičenje. Tako smo na primer bili u Barseloni godinu dana pre Olimpijade. Svake godine igračima šaljem video kasetu sa ovih rekreativnih okupljanja gde su svi lepi trenuci.

Takođe u timu imamo naš poseban jezik koji je mešavina zabavnih i ozbiljnih izraza i imena. To pomaže igračima da postanu neposredniji sa obavezama u timu u sa taktičkim zadacima. Trener mora da se namentne kao vođa sa autoritetom i odgovornošću ali ne sme da bude “despot“ u tome. On mora da uzme učešće u igračkim aktivnostima. On treba da ih pohvali za stvari koje rade dobro. On treba da spreči loše uticaje prema timu spolja kao i da bude sposoban da reši unutrašnje konflikte.

Pričali smo o poverenju i samopoverenju. Odnosu između ciljeva i inercijalnoj motivaciji da bi se oni ostvarili. Po meni razgovor sa igračima je vrlo važan. Kao trener morate saslušati njihove ciljeve i ideje. To će im jako pomoći. Morate ih naterati da sami proveravaju svoj rad na treninzima i utakmicama, samokritićno i morate ih naterati da sami kažu da li su zadovoljni sa svojim učinkom na određenom treningu ili utakmici. Takođe moraju biti iskreni u diskusiji, o planiranju i taktici. Oni znaju da je odluka na vama ali moraju da imaju šansu da iskažu svoje mišljenje.

Sumirajući sve ovo želeo bih da naglasim da pored fizičkih, tehničko taktičkih zahteva postoje i intelektualni i sociološki zahtevi koji su neophdoni za vrhunskog igrača. On mora biti svestan činjenice da je on videća figura, nekad i idol velikom broju mladih ljudi. To znači da i on mora da ima dobru samokontrolu. U treneru on mora da ima partnera sa pronalaženje razloga njegove ruge, besa ili nezadovoljstva. Pomoći im da pronađu svoje kvalitete i enegriju podržavajući njihove jake strane. uzimte učešće u njihovim životima. Uvedite ih u zajedničke poslove, onda će oni pronaći svoje mesto u timu i prihvatiti ostale. Oni neće biti ljubomorni i zavidni u odnosu na druge orače jer ima dovoljno poverenja u sebe da se ponašaju pravilno. I na kraju jedna reč o novcu. On je naravno važan ali je sekindaran u odnosu na entuzijazam i igrač će igrač igrati pre svega rukomet iz sveg srca

Važni faktori u stvaranju tima i timskog duha:

  1. DEFINISATI CILJEVE
  2. SVI ZNAJU SVOJE ZADATKE
  3. PROJEKTI
  4. MENTALNA PRIPREMA
  5. ZNAČAJ BUDUĆNOSTI
  6. POSTICANJE KREATIVNOSTI
  7. PRIJATNI SASTANCI
  8. NAGRADE ZA TIM
  9. PRIJATNO OKRUŽENJE
  10. ISKUSTVO

CILJEVI

  1. POBEDNIČKI TIM
  2. RAZVOJ
  3. ODNOSI
  4. GREŠKE
  5. ISKUSTVO
  6. ZDRAVLJE
  7. ODLUKE
  8. LIČNA PROFESIJA
  9. OBRAZOVANJE
  10. PORODICA
  11. RAZONODA

CILJ  NIJE NAJBITNIJI, BITAN JE I PUT DO CILJA

 

METODE

  1. RASPODELA ODGOVORNOSTI
  2. PRIJATELJ – ŠEF
  3. STVARANJE TIMSKOG DUHA
  4. STVARANJE SAMOPOVERENJA
  5. ZAHTEVI
  6. MENTALNI RAD
  7. RAZGOVOR TRENER – IGRAČ
  8. ENTUZIJAZAM

 

 

Povezane vesti

TRENER