Vreme je za novi početak muške rukometne reprezentacije Srbije koja nema rezultate za ponos od Beograda i srebra na Evropskom prvenstvu 2012. Decenija je „prosuta“ u lutanjima, čestim promenama selektora, uz blage uspone, dok su padovi bili bolni.
U Minhenu je početkom godine doživljen krah, fijasko, javnost je razočarana, pesimizam vlada pred predstojeći majski baraž sa supersilom Španijom za odlazak na Svetsko prvenstvo 2025. Jasno je bilo posle primljenog gola u poslednjoj sekundi meča sa Crnom Gorom u Bavarskoj, što nam je kasnije donelo i nepovoljan žreb za SP, da je španski stručnjak Toni Đerona bivši, da Srbija dobila novog selektora.
Skoro mesec dana je vladalo većanje, razgovori, pojavljivala su se mnoga imena, što realna, što nerealna, a „vruć krompir“ predat je u ruke Borisu Rojeviću, jednom od plejade mladih srpskih stručnjaka koji se pokazao i dokazao u Vojvodini. Iza njega je 17 trofeja sa dominantnim timom u našoj zemlji, ima pet titula prvaka Srbije, a prošle sezone je osvojen i evropski pehar, EHF kup.
Odlučili su se u Rukometnom savezu Srbije za sličan primer kao u Sloveniji i Makedoniji gde Uroš Zorman i Kiril Lazarov, osim što su na počecima trenerskih karijera dobili selektorsku funkciju, vode i klubove, Trimo Trebnje i Alkaloid. Uporedo sa novom funkcijom, Rojević ostaje i dalje ostaje trener Novosađana sa kojima ima velike ambicije, za koju godinu da se u srpskoj Atini igra i Liga šampiona.
Uz Marka Vujina, novog direktora reprezentacije, Rojević je dobio četvorogodišnji mandat do 2028. godine, svi se nadamo do kraja olimpijskog ciklusa čija bi kruna trebalo da bude odlazak na najveće takmičenje na svetu, Olimpijske igre u Los Anđelesu. Orlova od Londona i 2012. godine nema na smotri najboljih sportista sveta.
Na sednici Upravnog odbora Rukometnog saveza Srbije u Zrenjaninu, Rojević je dobio jednoglasno poverenje članova Upravnog odbora i već je zasukao rukave. Srbiju narednog meseca očekuje EHF nedelja, prijateljski mečevi sa Poljskom, a već za nešto više od dva meseca baraž za Svetsko prvenstvo sa četom Đordija Ribera, koja je kao i naša selekcija, doživela krah u Nemačkoj početkom godine, kada nije uspela da se plasira u drugu rundu.
Vrbašaninu ima skoro gotov stručni štab. Pomoćnik će mu biti srpski stručnjak Mirko Skoko koji vodi slovenačku Krku sa kojom se plasirao ove sezone u četvrtfinale EHF kupa. Kondicioni trener je Aleksandar Tunguz, sa kojim je Rojević već radio u Vojvodini, dok će za video analizu da bude zadužen Dragiša Koračević. Traga se za stručnjakom koji će da radi sa golmanima, a prva želja novog selektora je proslavljeno ime srpskog rukometa Dejan Perić koji tu funkciju obavlja u Fukse Berlinu gde radi sa Dejanom Milosavljevim, prvim čuvarom mreže Orlova poslednjih godina.
Kakvi su mu planovi, na koje igrače računa, hoće li biti podmlađivanja selekcije, šta su kratkoročni, a šta dugoročni ciljevi, Rojević je govorio za Mozzart Sport odmah po imenovanju za selektora.
„Velika je čast biti selektor svoje zemlje. Zahvalnost Upravnom odboru RSS-a na poverenju. Znam da neće biti lako, da nas čeka ogroman posao narednih godina. Ne mogu ništa da obećam, da će sve da se promeni preko noći, već samo da ću, kao i do sada, da budem 24 sata dnevno u rukometu. Imam veliki motiv da radim, da sarađujem sa svim trenerima u klubovima, da pravimo rukometaše. Sistem bez vrhunskih igrača, ne daje rezultate i obrnuto“, rekao je Rojević.
Odakle ćete da počnete, šta su vam prvi zadaci na selektorskoj poziciji?
„Razgovaraću sa svim igračima. U planu je podmlađivanje reprezentacije, ali postepeno. Želim da u naredne četiri godine imam rukometaše koji će moći da iznesu ceo olimpijski ciklus, do 2028. godine. Moj cilj je da pravimo igrače, jer samo tako možemo da uradimo nešto više. Želim da reprezenacije raste iz godinu u godinu. Imam veliko poštovanje za ono što je radio Toni Đerona, bio sam i jedno vreme deo stučnog štaba. Na ovom Evropskom prvenstvu smo napravili rezultat slabiji nego što se očekivalo. Igrači su utučeni, ali sport je takav, moramo da izvučeno pouke i da idemo dalje. Mislim da su igrači i javnost postavili nerealne ciljeve pred Evropsko prvenstvo. Bolje je ići skromnije. Već 12 godina nismo bili u Top 10″.
Šta su dugoročni ciljevi?
„Kruna sigurno treba da nam bude plasman na Olimpijske igre u Los Anđelesu 2028. Nema nas dugo na tom najvećem takmičenju. Trenutno, imamo samo dvojicu igrača u Top 12 fazi Lige šampiona, Dragana Pešmalbeka iz Vesprema i verovatno Miloša Kosa iz Zagreba. Nema jake reprezentacije bez jakih takmičenja. Kao selektor moram da tesno sarađujem sa trenerima mlađih kategorijama, da čim vidimo da je neko potencijal da mu odmah damo šansu. Imaćemo i B reprezentaciju, česta okupljanja gde će i igrači iz drugog plana imati šansu da se dokažu da su za najbolji tim“.
Čeka nas za nešto više od dva meseca dvomeč baraža sa Španijom. Imamo li čemu da se nadamo?
„Svi znamo kakva je Španija reprezentacija, da je jedna od najboljih na svetu poslednjih godina. Sigurno je veliki favorit, ali nema predaje. Svi u reprezentaciji, od mene kao selektora do stručnog štaba, igrača, pokušaćemo da iznenadimo. Javnost će da vidi srčanu reprezentaciju, bitno je da cela nacija vidi smo dali maksimum, a da li će to biti dovoljno da se izbaci takva selekcija, ostaje da se vidi. Kratak je period pred Španiju, bićemo zajedno samo nedelju dana u martu i dva dana pred prvi meč u Španiji, to je veoma malo vremena za neke velike promene. Treba da znamo da naš rival, osim ovog EP, osvajao je medalje na svim velikim takmičenjima u poslednjih pet-šest godina“.
Da li je najveći problem prethodnika na klupi Tonija Đerona što je imao igrače koji nisu bili polivalentni, koji nisu mogli da odgovore zahtevima u odbrani?
„Moramo da shvatimo da je taj skandinavski rukomet sada u modi, da se igra brzo. Moja filozofija je snažna odbrana i brza tranzicija, ali za to su potrebni oni koji mogu da igraju u oba pravca. Takav je trend da će specijalci za defanzivu da budu retki. Jednostavno, moderan rukomet je brz, nema se vremena za izmene napad-odbrana. Eventualno, jedna promena je moguća da se izvrši. Apelujem na sve naše trenere, bez obzira koju tim ili kategoriju vode da stvaraju rukometaše koji igraju u oba pravca. Samo sa polivalentnim rukometašima možemo da idemo napred“.
Veoma bitan segment je rad sa najmlađima. Izneo je Rojević poražavajući podatak za rukomet u Srbiji.
„Treba nam baza, što veći broj dece koji dolaze na rukomet. Ako nemamo to, odakle ćemo da crpimo kvalitet, kako mi treneri možemo da biramo, vršimo selekciju? Imam podatak da samo četiri odsto dece u Srbiji počinju da treniraju rukomet, da 22 odsto ide na košarku, a 44 na fudbal. Ovo su podaci za uzrast od trećeg do sedmog razreda Osnovne škole“.
Imate li poruku za javnost, kada možemo da očekujemo bolje dane za srpski rukomet?
„Ovo je proces koji traje. Molim za strpljenje. Ajmo da napravimo svi zajedno nešto veliko. Želim podršku od svih koji rade u rukometu, koji ga vole, od kolega, funkcionera, javnosti, vas novinara… Imamo primer mog kluba. Tek sada se beru plodovi rada u Vojvodini. Nije bilo lako na početku, pre pet godina, ali smo postavili sistem. To želim i sa reprezentacijom, da na svakom okupljanju vidimo boljitak, da rastemo iz dana u dan i da na Olimpijskim igrama 2028. godine budemo na maksimumu“, zaključio je novi selektor Srbije.
Tekst preuzet sa mozzartbet
