Iza rukometaša Vojvodine je još jedna uspešna sezona, krunisana 11. titulom prvaka države u nizu. Prvi deo Super rukometne lige Novosađani su završili bez poraza, sa gol-razlikom +262, a niz dobrih rezultata nastavili su i u plej-ofu. Najpre su sa 2:0 u polufinalnoj seriji zaustavili pančevački Dinamo, a onda istim rezultatom u finalu protiv Metaloplastike Elixir došli do novog trofeja.
Trener Boris Rojević, u razgovoru za sajt SRL, ističe da je sam finiš sezone vrlo stresan za sve ekipe i da nije bilo nimalo lako motivisati igrače koji su navikli na osvajanje titula.
– Kao i uvek, potvrdilo se da plej-of i završne borbe nikako nisu lake, ne samo u našem prvenstvu, već i kada pogledamo neke druge lige. Primera radi, Olborg, koji je igrao sjajno u Ligi šampiona, u plej-ofu prvenstva Danske je jedva pobedio Fredericiju golom razlike u poslednjoj sekundi i tako slavio sa 2:1 u finalnoj seriji. Tu istu Fredericiju je u prvenstvu savladao sa osam golova razlike, tako da plej-of nije lako igrati i sam po sebi donosi stres, ali je zbog toga jako zanimljiv za publiku. Cele sezone uživamo u evropskim i prvenstvenim mečevima, a na kraju se sve ono što si radio cele godine poništava i staje u dve utakmice. Posle osam vezanih trofeja za nas je bilo jako teško održati motiv ekipe i kod nekih igrača sam osetio da je došlo do zasićenja, ali smo u najvažnijim bitkama pokazali šampionski karakter.
Partizan je jedini srpski klub kome je ove sezone pošlo za rukom da savlada Vojvodinu, i to u finalu Kupa. Sjajna rukometna predstava, puna preokreta i uzbuđenja, završena je slavljem crno-belih, ali to nije poljuljalo samopouzdanje klubu koji je na tronu domaćeg rukometa više od decenije.
– Kada redom osvajate trofeje, čak osam u nizu, motiv je sigurno manji nego kod protivnika, a u rukometu je motiv možda i najvažniji. Mislim da je poraz u Kupu bio splet okolnosti koje su se izdešavale na toj utakmici, a najviše sreće, jer smo imali sedam šansi da rešimo meč u svoju korist. To izgubljeno finale se odrazilo na naše susrete sa Dinamom u polufinalu plej-ofa, ali smo pred finale Lige shvatili da moramo da pokažemo ko smo i koliko možemo. Promena igrača donosi svežiju krv, zato sam srećan što dolaze igrači koji nisu osvajali trofeje.
Roster za sezonu 2024/25 već je formiran, ali je Rojević, zajedno sa upravom kluba, ostavio prostora za još jedno pojačanje.
– Ostali smo u istom budžetu kao prošle godine i shodno tome smo pravili tim za narednu sezonu. Igrača je sve manje na tržištu i na nekim pozicijama možete da birate između svega par opcija. Nije velika ponuda i smatram da ovoj ekipi fali još jedan kvalitetan igrač. Moram da budem zadovoljan jer sa istim budžetom imamo bolji tim nego prošle godine, a ostalo je novca za još jedno pojačanje. Videćemo gde će škripati i da li ćemo sa dva pivotmena moći da pratimo tempo sreda-subota. Prema tome ćemo i delovati, ali smatram da smo na mnogim pozicijama ili istog kvaliteta ili kvalitetniji u odnosu na prošlu sezonu.
Glavni utisak šefa stručnog štaba Vojvodine jeste da domaći klubovi rastu, a samim tim i najviši rang takmičenja iz sezone u sezonu donosi nova uzbuđenja i kvalitetnije duele.
– Moram da pohvalim Rukometni savez Srbije i Super rukometnu ligu. Uvek ima nekih stvari koje mogu bolje ili drugačije, ali postoji zajednički cilj da težimo ka što kvalitetnijem takmičenju i organizaciji, a boljitak je tokom poslednjih godina evidentan. Klubovi su počeli mnogo više da ulažu i imamo sve kvalitetnije timove, a to se oseti odmah i na reprezentativnom nivou.
Boris Rojević je u martu ove godine promovisan za novog selektora muške seniorske reprezentacije Srbije, a kako sam ističe, nova uloga promenila je njegov pogled na druge klubove i igrače.
– Moj pogled je sada potpuno drugačiji. Nekada sam gledao samo svoju ekipu, svoje igrače, jer sam želeo da se bavimo svojom igrom i time kako možemo da je unapredimo. Sada su svi igrači ,,moji”, i iz Partizana, Dinama, Metaloplastike, jer su to momci koji će nastupati za reprezentaciju i zaista sam ta dva posla u svojoj glavi totalno odvojio. Odmah sam rekao mojim igračima da to što nastupaju za Vojvodinu neće biti karta za ulazak u nacionalni tim, jer želim da svaki put na spisku budu najbolji, ma iz kog kluba oni dolazili. Ovo malo iskustvo koje imam kao selektor mi govori da naši igrači vole da nastupaju za nacionalni tim i žele da na najbolji mogući način predstavljaju svoju zemlju.
Od početka Rojevićevog mandata na klupi ,,orlova”, Srbija je upisala tri pobede u četiri odigrane utakmice, dva puta savladavši Poljsku u prijateljskim susretima, dok je u kvalifikacijma za Svetsko prvenstvo zabeležen trijumf protiv Španije. Uprkos tome što nije izboren plasman na planetarni šampionat, selektor može biti apsolutno zadovoljan onim što su njegovi izabranici prikazali.
– Mislim da smo kao tim sjajno izgledali u te četiri utakmice. Linija koja je provela najviše vremena na terenu u odbrani, Kolaković-Pušica-Pešmalbek-Orbović, bila je fantastična. Ilić i Đukić su sa krilnih pozicija bili neverovatni i u Poljskoj i protiv Španije. Milosavljev je bio sjajan na golu, a mladi igrači su takođe dali veliki doprinos. Cilj mi je da u reprezentaciji imamo igrače koji su spremni da se daju i preko svog maksimuma, a ovi momci su pokazali da to mogu.
Za kraj razgovora, neizbežna tema bila je promocija rukometa među mlađim generacijama, a strateg šampiona Srbije vidi važnu ulogu u obilascima škola, kako bi se napravila što veća baza.
– Tokom priprema za utakmicu sa Španijom u ,,Spensu”, u saradnji sa Rukometnim savezom Novog Sada, obišli smo puno škola. Bio sam iznenađen brojem dece koja su došla na promociju i koliko je njih prišlo da traži autogram, da se slika ili popriča. Taj odlazak po školama je ključan i animiranje dece da dođu na rukomet, da baza bude što šira. Bez kvantiteta nema ni kvaliteta, a mi još uvek imamo problem upravo sa kvantitetom. U poslednje vreme i to ide nabolje i u mlađim kategorijama imamo kvalitetne dece. Mislim da u narednom periodu imamo čemu da se nadamo i verujem da ćemo nastaviti trend rasta u mlađim kategorijama, jer bez njih nema ni seniorskog tima – zaključio je Boris Rojević.
