Za Borisa Rojevića, trenera rukometaša Vojvodine, 2023. godina ostaće zlatnim slovima ispisana u sećanju. Ne samo da su Novosađani produžili dugogodišnju dominaciju u srpskom rukometu osvajanjem svih domaćih trofeja, već su napravili istorijski uspeh osvajanjem EHF Evrokupa u sezoni 2022/23, a potom su u tekućoj sezoni obezbedili plasman u TOP 16 fazu Lige Evrope. Zajednica trenera Rukometnog saveza Srbije nije imala dilemu pri odabiru najuspešnijeg stratega za 2023. godinu, pa je 27. decembra to priznanje svečano uručeno Borisu Rojeviću.
Imate po čemu da pamtite 2023. godinu. Da li će Vam neki uspeh ipak ostati u posebnom sećanju?
– Liga Evrope jeste jače takmičenje i veliki je uspeh naći se među 16 najboljih timova, ali ću osvajanje Evrokupa pamtiti kroz ceo svoj život. To je prvi evropski trofej Vojvodine i nije bilo nimalo lako doći do njega. Srpski rukomet je na to čekao 22 godine. Mnogi su nas otpisali posle meča sa Gorenjem u Novom Sadu, a onda smo u Velenju odigrali najbolju utakmicu sezone i plasirali se u polufinale. Poslednje dve prepreke na putu do trofeja bili su skandinavski timovi i, kada se sve sabere, to je uspeh na koji sam veoma ponosan.
Nije tajna da ste posle osvajanja Evrokupa imali nekoliko dobrih ponuda na stolu. Šta Vas je zadržalo u Vojvodini?
– U ovom trenutku imam dve ponude iz klubova učesnika Lige šampiona, pored još nekih ponuda, za koje smatram da nisu bolje od ovoga što mi pruža Vojvodina. Veliki sam patriota i lokalpatriota, volim svoju državu i narod i nigde ne bih imao taj osećaj stvaranja dobrih rezultata kao kod kuće, u svom gradu. Živim u Novom Sadu već 15-ak godina, kao momak sam takođe mnogo vremena ovde provodio, i mislim da toliko sebe ne bih mogao nigde drugde da dam. Volim život u Srbiji i najverovatnije ću produžiti ugovor sa klubom do 2026. godine. Plan je da se igra Liga šampiona u sezoni 2025/26 i bio bih presrećan da to doživim sa Vojvodinom. Smatram da sam sa svoje 43 godine još uvek mlad trener i da za mene ima vremena, tako da ću o novim izazovima razmišljati posle te sezone.
Vojvodina je već najavila nova imena u svojim redovima. To su Stefan Dodić i Petar Đorđić. Kako izgleda Vaš dogovor sa upravom kluba oko eventualnih pojačanja? Da li je neko od igrača bio posebno Vaša želja?
– Marko Vujin i Darko Jevtić znaju kako se radi u velikim klubovima, smatram da obojica jako dobro rezonuju i kada sedimo i pričamo o pojačanjima, ako dvojica usaglase mišljenje, treći uvek popusti. Stefan Dodić je bio moja velika želja, kao i Boris Puhovski, koji nas je pojačao u julu 2022. Srednji bek je srce ekipe, produžena ruka trenera i zaista smo želeli da imamo kvalitetne igrače na toj poziciji. Boris je bio dokazan igrač, na početku se teško snalazio i bilo je mnogo negativnih priča oko njega, ali nisam odustajao. Na kraju je mnogo dao za ovaj klub i bio jedna od najvažnijih karika u osvajanju evropskog trofeja, kao i domaćih takmičenja. Što se tiče Stefana, za mene je on jedno jako drago dete, sarađivao sam sa njim u mlađim reprezentativnim selekcijama. Video sam o kakvom se kvalitetu radi, ali mu se negde gubi karijera zbog raznoraznih problema, koji su ga zadesili u klubovima, na kraju i zbog povrede. Stvarno sam želeo da dođe kod nas, da oseti da je ovo njegova kuća. Gde god ode on je stranac i mi smo hteli da mu damo sve vreme koje mu je potrebno da se oporavi i pripremi, a onda pokaže ko je i koliko može. Poslednja kontrola nam je dala pozitivne prognoze, tako da ga u februaru očekujemo na terenu.
Pored kvalitetnih pojačanja, u fokusu Vojvodine je i stvaranje reprezentativaca. Dete kluba Luka Rogan je bio u užem izboru selektora Tonija Đerone za predstojeće Evropsko prvenstvo, ali je kao najmlađi (20 godina) ipak otpao sa konačnog spiska.
– Stvaranje reprezentativaca je mnogo važno za klub. Posle Jovice Nikolića, sada i Luka Rogan oblači dres nacionalnog tima. Moji počeci u Vojvodini vezuju se za prvu generaciju mlađih pionira, gde sam krenuo sa generacijom 2002/03, pa sam onda prešao na generaciju 2000/01, i već tu sam Luku dovodio da igra za starije. Jedan dobar period rada sam bio sa njim, a nakon što sam preuzeo prvi tim, i on se brzo priključio seniorima. Drago mi je što već sada dobija priliku u reprezentaciji i verujem da je pred njim svetla budućnost.
Krajem decembra ste igrali i Svesrpski kup, niste imali mnogo vremena za odmor, a pripreme za drugi deo sezone su već počele. Kako usled tako teškog i napornog rasporeda uspevate da održite pozitivnu atmosferu u timu?
– Momci se jako lepo druže i stalno organizuju neka okupljanja između njih i njihovih porodica. Klub takođe priređuje razna dešavanja, naročito posle nekog uspeha. Trudimo se da funkcionišemo kao porodica, a sve porodice imaju probleme. Ja sam kao trener uvek spreman da, iako sa nekim igračem ne funkcionišem najbolje, prihvatim i njegove vrline i mane. Zajedno rešavamo sve probleme i zato tako dobro funkcionišemo. Kapiten Miljan Vukovljak nam uvek uliva pozitivnu energiju i podiže atmosferu u ekipi.
Pored nastavka domaćeg prvenstva i Kupa prof. dr Branislav Pokrajac, već u februaru Vas očekuju utakmice TOP 16 faze Lige Evrope. Gostujete Kadetenu u Šafhauzenu 13. februara, a sedam dana kasnije na Slanu baru stiže Flensburg. Već ste pokazali da apsolutno možete da se nosite sa velikim evropskim klubovima, pa i da ih nadigrate. Da li ste optimistični i pred naredne duele u Ligi Evrope?
– Naša grupa je definitivno grupa Lige šampiona. Ne treba trošiti reči o Flensburgu i Šafhauzenu, sa jako teškim protivnicima se ukrštamo. Imali smo nesreću da na onaj način stignemo u Dansku na gostovanje Silkeborgu. Na osnovu naše pripreme za tu utakmicu, mislim da smo imali ogromne šanse da pobedimo, ali su nas snašli svi oni problemi u toku putovanja i ostaje žal što nismo uzeli dva boda. Samim tim bismo već išli u plej-of kao trećeplasirani i imali bismo šansu protiv Šafhauzena u Novom Sadu da tražimo to drugo mesto i lakšeg protivnika u plej-ofu. Da se utakmice igraju u martu, imao bih sigurno više optimizma, jer bismo imali dovoljno vremena da se pripremimo. Ovako ćemo, zbog Evropskog prvenstva, tek krajem januara biti kompletni. To vidim kao najveći problem, uz snagu protivnika. Mi smo naš cilj za ovu godinu ispunili ulaskom u TOP 16 i u tim utakmicama ćemo uživati. Borićemo se, daćemo sve od sebe i sigurno se nećemo predati.
Sa kojom željom ste dočekali 2024. godinu? Pored zdravlja i sreće, šta ste poželeli da ostvarite?
– Sigurno da je to titula u Super rukometnoj ligi, jer je ona, uz već obezbeđen plasman u TOP 16, uslov da i naredne sezone igramo u Ligi Evrope. Nadam se da će na kraju ove sezone ostati veliki broj igrača i da ćemo sledeće godine, uz dobar rad i još 2 do 3 pojačanja, napraviti jako dobar tim. Ljudi koji prate rukomet znaju koliko je truda potrebno da bismo mi u decembru izgledali onako kako smo izgledali, a pobedili smo velikog rivala sa više od 20 golova razlike. Tu se ogleda izuzetan rad celog stručnog štaba. Za sezonu 2024/25 ćemo kao cilj zacrtati najmanje ulazak u TOP 8 Lige Evrope i zaista verujem da ćemo u toj sezoni napraviti fantastičan rezultat.
SRL.RS
