Sadašnji selektor Izraela Dragan Đukić iskusni starteg, je pre više od 15 godina u svojoj trenerskoj karijeri radio i u redovima aktuelnog šampiona Makedonije i dvostrukog osvajača Liga Šampiona. U periodu dok je bio na klupi Vardara, bio je i selektor Makedonije i dobro zna kakav je bio razvoj reprezentacije. Đukić je tokom karijere bio na klupi nekoliko reprezentacija. Njegov trenerski opis obuhvata Crnu Goru, Srbiju, Makedoniju, Mađarsku, Portugal, Švajcarsku, Rumuniju, Izrael i Veliku Britaniju.
Dragan Đukić je analizirao grupu D Svetskog šampionata za portal 24Rakomet.
GRUPA „D“ – ISLAND, PORTUGALIJA, MAĐARSKA, JUŽNA KOREJA
„Winter is coming“ – rečenica je koja možda najslikovitije opisuje sva moja očekivanja od predstojećeg Svetskog prvenstva u Švedskoj i Poljskoj. Ne samo kada želim da dočaram sve ono što mogu timovi u ovoj grupi, već i kakav će biti njihov (eventualni) put kroz Glavnu rundu, 1/4 finale i borbu za odličja. Zaista mi se čini da će ovog puta skandinavski timovi dominirati šampionatom, te da su oni neke procese – promene u svojim timovima, uradili pre od ostalih i na bolji način, sve u spremanju za jedan od možda najvećih Olimpijskih turnira ikada (!) onaj u Parizu 2024-e.
Ali kao što sva pa i ona najveća putovanja, kreću malim koracima krenimo tako i mi korak po korak ka boljem upoznavanju ekipa iz ove grupe, koje svoje utakmice igraju u dvorani u Kristianstadu, najmanjoj od svih 9 u kojima će se igrati šampionat, izgrađenoj pre tačno 13 godina za potrebe SP 2011-e.
Ako bi pokušali da govorimo o favoritima, morali bi reći da je ovo jedna od grupa vrlo izjednačenih po kvalitetu ali i po tradiciji samih selekcija i da će baš svaki duel biti ekstremno zanimljiv i do kraja neizvestan. Ipak, po nekom ličnom iskustvu (gledao sam sve tri evropske ekipe iz ove grupe uživo u Mađarskoj prošle godine na EP, a kuriozitet je da su voljom žrebom i tada, na tom prvenstvu igrali u istoj grupi (!) samo što će ovog puta Holandiju zameniti Koreja; ali i da sam u poslednjoj EHF nedelji pre samo dva meseca imao priliku da i neposredno osetim snagu Islanda u utakmici selekcije koju predvodim u kvalifikacijama za EP 2024-e; pa ću se usuditi da kažem a kasnije pokušati da to i obrazložim zašto smatram baš Island jednim od favorita grupe i ekipom koja će daleko otići na ovom prvenstvu, dok će Portugal i Mađarska biti dve preostale ekipe koje će proći u glavnu rundu, a Koreja morati u takmičenje za kup predsednika.
ISLAND – „ribari“ protiv „heroja mora“ i panonskih mornara“
Hoće li najveća zvezda tima, Aron Palmarsson konačno biti (dovoljno) spreman za jedno veliko takmičenje? Možda je baš ovo glavno pitanje za islandski tim, nakon što je ova superzvezda zbog povrede/bolesti izostajala sa najvažnijih mečeva na prethodnim šampionatima.
Bili su šesti prošle godine u Mađarskoj, uz mnogo pehova sa Kovid slučajevima, a po meni su igrali možda i najbolji rukomet na tom prvenstvu. Selektor – koji ih je vodio do najvećih uspeha u svoja dva prethodna mandata: srebru na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008. i bronzi na EP 2010. u Austriji – ima jedan zaista sjajan tim, u kojem uvek zablista neko iz „senke“.
Činjenica je da osim već spomenutog Palmarsona, Gudmundson ima na raspolaganju još neke izuzetno iskusne igrače kao što su golman Gustavson i sjajna krila Elison i Gudjonson, a pažnju svakako treba obratiti i na odličnog mladog golmana Halgrimsona (člana idealne postave zadnjeg EP!), kao i sjajnu bekovsku liniju koju još čine SB Kristjanson i DB Magnuson dva najbolja igrača Magdeburga, ali i dvojac pokretač ovog tima.
Igraju brzo, jednostavno, lako. Igraju kao kolektiv i kada je u pitanju faza napada, ali i kada govorimo o odbrani, i jedna su od selekcija koje se najbrže prilagođava. U stanju su da igraju i plitke i duboke odbrambene sisteme, nikada se ne predaju i nemaju respekta ni prema kome!
Selektor:
Gudmundur Gudmundson, (63 godine) kojeg se stariji ljubitelji rukometa sećaju kao krila Islandske reprezentacije (čiji je dres nosio čak 236 puta!), troši evo već svoj treći mandat na čelu islandskog nacionalnog tima. 2001-e je prvi put preuzeo kormilo i u to vreme napravio senzaciju na evropskom prvenstvu 2002-e kada je osvojeno četvrto mesto, a nastavio je da ih vodi sve do 2004-e.
2008-e ponovo preuzima nacionalnu klupu i u vrlo kratkom vremenu postiže najbolje rezultate u rukometnoj istoriji ove zemlje. Stiže do finala Olimpijskog turnira u Pekingu iste godine, a onda 2010-e osvaja bronzu na EP u Austriji. Vodi nacionalnu selekciju sve do završetka Olimpijade u Londonu 2012-e kada se posvećuje klupskom rukometu. U periodu od 2014-2017-e predvodi Dansku selekciju i u tom razdoblju sa njima postaje olimpijski šampion 2016-e nakon čega iznenađujuće preuzima maleni Bahrein sa kojim stiže do finala azijskog prvenstva 2018-e kada se po treći puta vraća na mesto selektora Islanda koji vodi evo sve do danas. 12 godina u čak 3 mandata se svakako može nazvati kontinuitetom a čitaoci mogu sami da pokušaju da pronađu neki sličan primer iz neke od naših sredina!
Istorija međusobnih susreta
Ono što može da bude posebno zanimljivo je da su se jako puno puta sastajali sa Portugalijom i da su rezultati išli i na jednu i na drugu stranu, dok su od Mađarske uglavnom gubili sve do prošle godine kada su im sve naplatili u Budimpešti pred 20.000 navijača izbacivši tako domaćina iz daljeg takmičenja…
PORTUGALIJA – HEROJI MORA, „osveta se servira hladna“…
Zemlja koja živi svoja najbolja rukometna vremena! Najveći klubovi nisu više „samo“ redovni učesnici grupne faze Lige Šampiona i Lige Evrope, već ih i osvajaju (senzacionalni trijumf Benfike u prošlogodišnjem finalu protiv više nego favorizovanog Magdeburga). Velika količina novca koji se ulaže u klubove proizašle iz fudbalskih sekcija, i tradicionalno veliki broj kvalitetnih igrača i trenera iz čitavog sveta koji tamo igraju, doveli su do toga da mogu da pariraju i najvećima i ne libe se da to i čine! Njihov svakako ubedljivo najveći domet je učestvo i 9-to mesto na poslednjem Olimpijskom turniru u Tokiju 2021-e. Puni su samopouzdanja koje ponekad prerasta u aroganciju (setimo se samo najave selektora o osvajanja medalje u Tokiju!) što može da im bude najveći problem, i već je to i bio prošle godine na EP. Ukoliko uspeju da se sa time nose, mogu da budu ozbiljan rival bilo kojoj selekciji, a protiv Islanda i Mađarske smatraju da mogu i spremni su da uzvrate udarac za ranu eliminaciju sa prošlog EP.
Taktički jako zreli, (dugo godina igraju u istom ili sličnom sistemu i u klubovima i u nacionalnim selekcijama!), izuzetnog fizičkog potencijala (sa velikim brojem naturalizovanih igrača), posebno opasni u igri iz prekida i do savršenstva uvežbani u igri 7-6 najveći protivnici mogli bi da budu sami sebi sa već spomenutim kompleksom „više vrednosti“.
Šokantni prerani odlazak sa scene sjajnog Alfreda Qiuntane, napravio je problem
na golu koji još uvek nisu uspeli da reše, ali bi dodatnu vrednost trebalo da daju mladi igrači gladni potpune afirmacije kao što su na primer LB Andre Gomes fantastični letač iz Melsungena, kao i PV Frade iz Barselone i SB Martins iz Picka
Selektor:
Paulo Pereira (58 godina), je još od 2016-e na kormilu selekcije, nasledivši upravo Rolanda Freitasa koji će mu sada biti rival sa reprezentacijom Južne Koreje. Prethodno je vodio ženske nacionalne timove Angole i Tunisa, kao i Porto – prvo kao saradnik prof. Pokrajca a onda i samostalno. Kroz sedam godina kontinuiranog rada uspostavio je sistem u kojem se vrlo malo toga menja, kao uostalom i u samom stručnom štabu. Generalnu probu imaće u pomalo neuobičajenih čak tri prijateljska susreta u nedelji koja neposredno prethodi samom početku prvenstva i to sa NOR, USA i BRA.
MAĐARSKA – „ništa ne uspeva kao uspeh“
Ako bi poredili ulaganja u rukomet i osvajanje odličja, Mađarska bi verovatno poslužila kao primer nesrazmere! Zemlja gde je ovaj sport na prvim stranicama dnevnih listova, uvek prisutan u direktnim TV prenosima, gde su Veszprem i Pick (ali i Djer i Ferencvaros!) klubovi iz prvih 5 Evropskog rukometa i po ulaganjima, posećenosti utakmica ali i po igračko/trenerskom kadru… Zemlja gde je i ženski reprezentativni rukomet na vrhunskom nivou (što je možda slučaj koji samo u još par zemalja možemo pronaći), zemlja domaćin prethodnog EP koja nije prošla grupu ali nije napravila bilo kakve dramatične rezove kako bi verovatno mnogi drugi uradili, već napravila nove planove i nastavila da ulaže…
Ta i takva Mađarska (na španski pogon), se po meni nalazi u krizi „identiteta“ i njihov najveći problem je to što nemaju sopstveni stil igre pokušavajući sve vreme da budu nešto/neko što nikada biti neće! Nauk, za neke od selekcija sa naših prostora, da je i najbolja kopija lošija od bilo kog originala… 6-0 odbrana čvrsta i visoka ali ne i tako pokretna, napad sa pomalo sporim bekovima „haubicama“ (Bodo, Ancin), uz dominantnog pivotmena (Banhidi) i SB (Hanus) čija se kompletna ideja napada svodi na igranje 2-2 na sredini protivničke odbrane, sve je to ono što se o njima zna još pre početka SP. Ukoliko ne uspeju da nešto promene, da hrabrije daju šansu nekim drugim solucijama koje definitivno imaju (!) na primer tandem: Sita/Mate (ako ovaj drugi uspe da se potpuno opravi do početka prvenstva), onda zaista ne vidim kako mogu dalje od glavne faze prvenstva.
Vrlo solidan golmanski tandem Mikler/Sekelj, Banhidi kao jedan od najdominantnijih pivotmena današnjice, i Rodrigez koji na DK već duže vreme igra u vrhunskoj formi, konstantne su i nesporne vrednosti ovog tima.
Selektor:
Ćema Rodrigez, (43 godine) se još od 2019-e nalazi u selekciji Mađarske. Krah pred sopstvenom publikom platio je savezni kapiten Gujas, koji je budimo iskreni tu funkciji obavljao više figurativno, dok je glavnu reč oduvek imao španac. No oficijalno, on sada „debituje“ na velikom takmičenju sa selekcijom i više neće imati opravdanja za eventualni neuspeh. Pošto istovremeno trenira i portugalsku Benfiku (od 2020-e je na kormilu), jako dobro poznaje tamošnji rukomet pa će biti zanimljivo pratiti njihov međusobni dvoboj.
Istorija međusobnih susreta
Već je rečeno nešto o odnosima sa Evropskim selekcijama, možda ovde treba dodati da su međusobni mečevi sa selekcijom Južne Koreje uvek bili neizvesni i zanimljivi ali da je Mađarska po pravilu iz njih izlazila kao pobednik, tako da je za očekivati da i ovog puta bude tako.
JUŽNA KOREJA – „priča o uspavanom džinu“
Istorija Korejskog rukometa kao da je zaspala tamo u 90-tim i spava svoj dugi „zimski“ san… U međuvremenu, u ovom milenijumu (ova nekada trofejna nacija), propustila je čak 4 SP, nisu bili na poslednja dva Olimpijska turnira, a izgubili su status dominantne nacije i na prvenstvima Azije! Sve to je bio valjan razlog rukovodstvu Korejskog Saveza da krene u tektonske promene na svim nivoima. Zato, po prvi put selekcije ove zemlje (i žensku i mušku!), vode strani treneri! Otvaranje prema svetu i pokušaj da se uhvati korak sa vodećima, koštao je tako identiteta i ovu naciju, a ja nisam baš siguran da je to ono što će im pomoći da se vrate, ali korak je načinjen i to je tačka sa koje povratka nema…
Vremena dominantnih pojedinaca – imena koja su bile zvezde čak na nivou svetskog rukometa kao što su to bili: Jun – zvanično najbolji rukometaš sveta 2001-e ili Kang 1989-e, su iza nas. Koreja pokušava da igra timski, precizno i organizovano, da igra brzo i duboko, ali na jedan drugačiji način nego što je to radila ranije i da se suprotstavi rivalima fanatičnom borbenošću. U stvarnosti nisam siguran da imaju snage da pariraju vodećim evropskim selekcijama, čak mislim da su po mnogo čemu daleko iza njih, i da će svoje šanse morati da traže u duelima Kupa Predsednika sa ekipama koje su iz njihove „lige“.
Ako u nečemu imaju značajnu prednost to je činjenica da je kompletan kalendar ligaškog takmičenja u potpunosti podređen nacionalnom timu, te da nisu limitirani brojem dana koje mogu da provedu zajedno, i biće zaista teško skautirati ih sve do samog početka takmičenja.
Selektor:
Rolando Freitas, (58 godina) portugalski je trener koji je dobio jedinstvenu priliku da pokuša da implementira Evropski stil u jednoj tako tradicionalnoj rukometnoj zemlji kao sto je Koreja. Šira rukometna javnost ga je upoznala kao nekoga ko je možda i ponajviše zaslužan za ono što danas zovemo bumom portugalskog rukometa. Od 2005-2012 nalazio se na čelu juniorskih selekcija svoje zemlje sa kojom je dospeo čak do finala EP u ovoj konkurenciji. To ga je preporučilo za selektora – pa je na čelu seniorskog sastava proveo period od 2012-2016 uspevši da osvoji zlato na Univerzitetskom prvenstvu sveta 2015-e baš u Južnoj Koreji. Od 2018-2022 radio je u Izraelu kao direktor svih nacionalnih selekcija odakle je došao na mesto koje trenutno obavlja. Otvoren, pozitivan, moderan po rukometnim shvatanjima i uvek spreman da sarađuje sigurno je da će uspeti da donese nešto novo u njihovu igru, kao i fakt da odlično poznaje evropski a posebno portugalski rukomet, koji im generalno ide na ruku ali da li će to biti dovoljno i da se prođe grupa, e u to već nisam baš siguran…
Istorija međusobnih susreta
Mislim da zaista nema svrhe osvrtati se ovde na neke statističke podatke iz prethodnih perioda, jer se radi o jednom kompletno drugačijem sastavu Južne Koreje te bi jedan takav način upoređenja samo doveo do zabune.
umesto zaključka…
Svi mi koji sa nestrpljenjem kao i svake godine iščekujemo Januar uživaćemo i ovog puta. Čeka nas jedan zaista zanimljiv šampionat u kojem Danska pokušava da po treći put zaredom postane svetski prvak i na taj način ostane upisana kao prva nacija kojoj je to pošlo za rukom u istoriji ove igre. Kad su u pitanju selekcije sa naših prostora, verujem da će svih pet zemalja učesnica uspeti da prođu u glavnu rundu ali nisam siguran da će ovog puta stići onamo gde se budu delile medalje… Sa željom da ipak u tome grešim, i sa uverenjem da je sva lepota sporta baš u nepredvidivosti, želim svima srećne praznike i da uživamo zajedno u vrhunskom rukometu!
24Rakomet.mk
