Promena u odnosu na EHF nedelju koja je bila pre desetak dana nije bilo. Đukić se oslonio na proverene snage, na snage koje su u konkurenciji sa Slovačkom, Švedskom i Rusijom izborile plasman na smotru najboljih selekcija Starog kontinenta. Ljubitelji rukometa u Crnoj Gori još uvek prepričavaju utakmicu sa Rusijom u kojoj je Crna Gora remijem izborila plasman na toliko željeno Evropsko prvenstvo. Sve što se dešavalo pre toga je palo u zaborav, a problema je bilo na pretek. Selektor Dragan Đukić je kao vrhunski profesionalac rado pristao na razgovor o reprezentaciji, o šansama za plasman na Olimpijske igre, o klupskom rukometu u Crnoj Gori.
– Plasman na svako veliko takmičenje, a to se posebno odnosi na Evropsko prvenstvo, je već sam po sebi sjajan rezultat, naročito imajući u vidu protivnike koje smo imali u našoj grupi kao i situaciju u kojoj se ekipa nalazila u trenutku kada smo krenuli zajedno da radimo. Ono što je meni ostavilo najjači utisak je način na koji smo to činili, rešavajuci jedan po jedan problem koji bi se isprečio ispred nas, i rastući kao tim iz utakmice u utakmicu. Dve poslednje, ona veličanstvena pobeda nad Švedskom u Nikšiću kao i sjajan rezultat iz Moskve, pokazali su da naše prethodne igre nisu bile slučajnost i da smo sasvim zasluženo u krugu najboljih evropskih selekcija, ali i to da ova ekipa ima pravo da i u budućnosti veruje u sebe i svoj potencijal, rekao je na početku razgovora selektor muške rukometne reprezentacije Crne Gore Dragan Đukić.
Crna Gora će na Evropskom šampionatu u grupnoj fazi igrati protiv Nemačke, Slovenije i Makedonije, a tri selekcije iz grupe će izboriti plasman u narednu fazu takmičenja.
– Ako realno sagledavamo situaciju u našoj grupi mi smo apsolutni autsajderi. To nije znak da sumnjam u kvalitet momaka koje vodim, to je trenutna realnost koju bih rado da promenimo, ali put do toga niti je kratak niti jednostavan! Nemačka je vladajući prvak Evrope i jedan odličan mladi sastav sa kojim otvaramo šampionat. U drugom kolu nas čeka meč istine u kojem ćemo verovatno u direktnom duelu sa Makedonijom odlučivati o putniku u drugu fazu. Znajući tretman rukometa u Makedoniji kao i šta su sve uradili i koliko uložili u prethodnim godinama, ali i kvalitet i iskustvo same ekipe, svesni smo da će u tom meču mnogo toga biti na probi. Ali već sam to ranije izgovorio, vođenje ovog tima je uživanje za mene jer ovi momci imaju karakter i jasno izraženu crtu svojstvenu za ljude sa ovih prostora, da neće uzmaći nikome, a oni koji žele da budu bolji to moraju da zasluže na terenu. Na kraju, Slovenija sa legendarnim Veselinom Vujovicem na čelu, bronzana sa planetarnog šampionata u Francuskoj prošle godine, jedan sjajan sastav kadar za borbu za odličja u Hrvatskoj. Veoma je bitno da će u Zagrebu igrati kao kod kuće, a verovatno ništa manje pomoći sa tribina neće imati ni selekcije Makedonije i Nemačke, zemalja čiji navijači tradicionalno pune dvorane i bodre svoje ljubimce gde god da se prvenstva igraju”, rekao je Đukić i nastavio:
Od nas možete očekivati da ćemo svima izaći na crtu i boriti se od prvog do poslednjeg minuta verujući da su u sportu čuda moguća i da ne pobeđuju uvek favoriti na papiru.
Do nedavno je plasman na Evropsko prvenstvo delovao kao san, kao nešto što se ne može dosegnuti. Sada su ambicije i snovi veći. Ljubitelji rukometa već sada maštaju o plasmanu rukomešata na Olimpijske igre u Japanu.
– Često se trudite da ono što najviše želite ne izgovarate na glas, baš zato što je to vaš lični san, projekcija i viđenje sebe u nekoj budućnosti koja evo već i nije tako daleko. Ko ne bi poželeo da i sam bude deo najveće svetske smotre sporta, tamo gde samo odabrani imaju pravo da se nađu? Naravno, krug onih koji poput vas, takođe veruju u to nije mali, a rukomet je danas jedan globalni sport u kojem je potrebno mnogo više od same želje da bi uspeli da ostvarite svoje snove. Koliko god se 2020. u ovom trenutku činila daleko, oni koji malo bolje poznaju sistem kvalifikacija za Olimpijske igre znaju da borba za ulazak u društvo dvanaest veličanstvenih počinje mnogo ranije, tačnije još na ovom prvenstvu Evrope u Zagrebu! Kako? Jednostavno tako što bi ulazak u drugi krug na EP u Hrvatskoj značio i bolji žreb za junski baraž, kvalifikacione mečeve za naredno Svetsko prvenstvo u Nemačkoj, sa koga će se opet samo oni najbolji kvalifikovati za olimpijske kvalifikacije… U sistemu povezanih sudova a ovaj baš tako deluje, borba za Tokio je već otpočela i ako želite da se sutra tamo nađete onda ste još juče morali da počnete da na tome radite! Nekako stidljivo, ovo pitanje svih pitanje je tiho i polako ušlo u naše misli, u naše želje, a to je onaj prvi najteži korak koji uvek morate da donosete sami, odluku da krenete na taj jedinstveni put… Siguran sam da u ovom trenutku nismo ni svesni situacije i prilike koja nam se pruža, jer selekcija Crne Gore je skup nekih novih momaka željnih dokazivanja i svog komadića večnosti. Zajedno oni čine tim za respekt a ja sam potpuno uveren da će tako biti još dugo.
Ono što takođe muči ljubitelje rukometa u Crnoj Gori je kako unaprediti klupski rukomet bez kojega nema ni državnog tima?
– Vaše pitanje dotiče samu esenciju opstanka rukometa na ovim prostorima. Situacija, ne samo na području Crne Gore, niti je jednostavna niti je lako rešiva. Klubovi, škole rukometa, nemaju osnovne uslove za rad, jedva preživljavaju ili se gase. Sa druge strane igrači trebaju klubove, a nacionalni tim neka nova lica, neke igrače koji će igrati u godinama, decenijama koje dolaze, a opet svima zajedno nam treba plan, kako dalje jer ova generacija kojom se sada ponosimo je stvarana u nekim prethodnim godinama. Svi ti judi, kolege koje rade često bez ikakvih ili u veoma lošim uslovima, najčesće nepoznati široj sportskoj javnosti, su baš oni koji su nemerljivo doprineli i doprinose da rukomet kako tako još uvek opstaje. I za svu tu neizmernu ljubav i davanje sebe u slavu našeg sporta, zaslužuju poštovanje svih nas i jasnu podršku. Ali, iako je problem jasno vidljiv i tišti sve nije ga moguće rešiti jednostrano, niti savez, niti klubovi, a ni ono malo ljudskih resursa koji postoje, ne mogu sami promeniti situaciju.
Samo upućeni jedni na druge, sa saznanjem da pomoći nema niotkuda sem od nas samih, sa poverenjem jednih u druge, i menjanju sebe jer druge i drugo ni ne mozete promeniti, moguće je pronaći izlaz iz začaranog lavirinta trenutne nevesele stvarnosti. Shodno tome, iskreno se nadam se da je ono malo radosti koje je nacionalni tim priredio sportskoj javnosti i svima onima kojima je ovaj divni sport pri srcu, kao i neke buduće, koje će tek prirediti, naš mali, lični doprinos boljoj budućnosti rukometa u Crnoj Gori, zaključio je Dragan Đukić.
