DRAGAN ZOVKO: Centralna figura savremenog rukometa je trener!

Nakon istraživanja uloge trenera  francuskog portala handnews.fr, Dragan Zovko nastavlja pregled njegove funkcije. Centralna figura savremenog rukometa, trener je osoba na kojoj se projekat zasniva. Zbog toga mora imati posebne veštine. Bivši trener Tremblea  objašnjava šta su to veštine i kako ih treba iskoristiti.

Dragane, koje su glavne veštine za profesionalnog trenera? 

Po mom mišljenju, veštine trenera moraju biti obuhvaćene u sledeća četiri polja delovanja:

1. Vežbanje i poznavanje njegove sportske discipline

2. Coaching

3. Menadžment i sposobnost rada sa osobljem

4. Komunikacija, interna i eksterna.

Razložićemo svaku veštinu. Šta uključuje vežbanje i poznavanje svoje sportske discipline? 

• To uključuje treninge, taktičke, tehničke, pedagoške veštine, fizičku pripremu, itd… Tokom prvog dela vaše letnje serije rekao sam da trener mora pripremiti tim ili sportistu za takmičenje i dovesti ih na najviši nivo svojih mogućnosti. . Stoga je neophodno znati kako sve to planirati i organizovati cikluse obuke. I verujte mi, ne može se improvizovati, jer od toga zavisi vaš kredibilitet. Ako uzimanjem tima ili na početku sezone izjavite da želite da završite među prvih 5-6 timova na prvenstvu i ako je klub regrutovao igrače koje ste tražili, na vama je da postavite projekat i plan.da se sve ovo ostvari. Kada govorimo o planu, mislimo i na kontrolne tačke, dakle na utakmice, ali i na treninge i povrede igrača. Ako već u pripremnom periodu imate 3-4 povrede…

Da li ovo zahteva specifično znanje?

• Trener mora savladati proces učenja i različite metode koje postoje. Onda moraš da znaš da to preneseš na igrače, da budeš dobar učitelj. Morate znati kada, kako i zašto nešto radite. Takođe je potrebno obezbediti da svaki trening bude nastavak prethodnog i početak sledećeg u tehničkom, taktičkom i fizičkom, ali i mentalnom planu. Trener mora biti u stanju da otkrije taktičke i tehničke greške tima i igrača. Takođe je neophodno poznavanje anatomije i fiziologije da biste mogli da otkrijete fizičke nedostatke. Trener mora imati oko da posebno predvidi neuspehe. Ako ovo ne savladate, vaš plan može biti u opasnosti, jer je nevidljivi deo treninga koji vam može izbeći. Posebno mislim na sve što je povezano sa životnim stilom profesionalnog igrača. Zatim, naravno, morate voditi računa o protivničkom timu i svemu što se tiče priprema utakmica. Regrutovanje, planiranje, organizovanje, postavljanje, praćenje, prilagođavanje, sve se to može grupisati pod pojmom „vežbanje i poznavanje svoje discipline“.

Druga veština se odnosi na treniranje. Šta tačno podrazumevamo pod „Coaching“?

• Da biste postigli sve što sam upravo naveo, potrebna vam je podrška svih, vaših menadžera, vašeg osoblja i vaših igrača. Izvući maksimum iz svakog igrača, kako bi se poboljšao njihov individualni učinak, kako bi se postigao lični cilj, ali i cilj tima nije tako jednostavna stvar. Morate biti kredibilni i pošteni, jer, na primer, ponekad morate da promenite uloge koje ste dali igraču pre sezone. Između uloge koju ste mu dodelili, zatim one koju želi da igra i one koju mu pratnja objašnjava, igrač može biti uznemiren. Zato je važno da to razumete, ali i da igrač to razume i pre svega da vam veruje. Dakle, to nije samo treniranje tokom meča, već i svakodnevno.

Dakle, morate dobro da poznajete svoje igrače?

• Treniramo muškarce. Dobar trener nije glatki govornik i razlika je, u mojim očima, na nivou moralnih kvaliteta trenera. Ovih dana, niko ne voli da im govorite da su vođeni, pa koristimo izraz „trening“. Vi ste odgovorni za rezultat i logično je da konačna odluka, koja se tiče projekta igre i igrača, pripada vama. Ali radite sa osobljem (možda ga niste ni izabrali), pa čak morate da trenirate svoje saradnike. Morate razmišljati i o „hemiji“ tima, jer to zavisi od vaših trenerskih kvaliteta i odnosa koji ćete imati prema svom štabu i svojim igračima.

Postoji li amblematičan primer treniranja u rukometu?

• Da, uzmite primer trenera Danijela Konstantinija na poluvremenu utakmice Francuska-Egipat, tokom polufinala Svetskog prvenstva 2001. u Bersiju. Skromno će vam reći da je to bila samo rečenica koju je rekao Žeromu Fernandezu i pitanje koje je postavio igračima u svlačionici. Ali koliko iskustva stoji iza svega ovoga, a koliko trenerskog genija! Ovo je dalo Džeromu izvanredno drugo poluvreme, finale na kraju meča. Plave je na kraju čekala titula svetskog šampiona. To menja život!

Dakle, treniranje je ključna veština?

• Mislim da će evolucija naše profesije i našeg sporta umnogome zavisiti od razvoja kvaliteta svakog od njih u oblasti trenerstva. I da budem iskren, mnogo se pitam o ovoj temi. Kakvo treniranje u 2030. Kad god imam priliku da razgovaram sa trenerima iz drugih disciplina, postavim im ovo pitanje, da dobijem njihovo mišljenje. Imam 53 godine i nadam se da ću raditi još najmanje 10 do 12 godina, tako da ćemo skoro biti tamo 2030. godine! Šta će igrači očekivati od mene 2030. godine?

Treća veština obuhvata sve što se tiče upravljanja…

• Da. Sistemima upravlja trener. Ovih dana svi žele da budu menadžeri. Imao sam priliku da treniram reprezentaciju (napomena urednika: juniorski tim Katara). Ovo je u velikoj meri obogatilo moje profesionalno i lično iskustvo. Završio sam sa 22 igrača koji su trenirali prošle godine u Bosni. Posle sam mogao da prijavim samo 16 imena za takmičenje. Tada je trebalo odabrati one koji će braniti dres Katara. Tada sam shvatio koliko je teško da biram igrače. Birati znači eliminisati. Ipak, igrači su mesecima radili da bi imali svoje mesto na terenu.

Da li direktno okruženje trenera takođe zahteva veštine upravljanja?

• Da, medicinsko osoblje je još jedan stub kojim treba upravljati. Desilo mi se tokom mog iskustva u Kataru da mi je nametnut spoljni lekar. Za mene je to prava bomba, toliko da nisam znao šta da kažem. Kada imate povređene igrače, obično postoji protokol koji treba slediti pre nego što se igrač vrati. Ali neki lideri insistiraju da su određeni igrači na terenu. Zatim dovode drugog doktora. Reperkusije su direktne po trenera. Igrač koji se nadao da će igrati se okreće meni. Kažu mi oni koji su operativni: „Ali znaš da ne može da igra! „. Treći stub kojim treba upravljati tiče se lidera, upravnika itd. Svaka grupa je podsistem kojim treba upravljati. Na kraju, tu je direktno osoblje trenera, sa pomoćnikom, fizičkim trenerom, trenerom golmana ili video menadžerom. Svake večeri se održavao sastanak radi sinhronizacije ovih različitih aktera. Dakle, morate biti pravi menadžer. Imao sam sreću da mi je DTN Katara, Abdelatif Bohli, pomogao u ovoj misiji.

Konačno, poslednja oblast se tiče komunikacije.

• Osim onoga što je objavljeno novinarima, postoji i ono što trener kaže igračima. Sve bi trebalo da bude dosledno. Dobar primer je Klod Onesta. Da bi zaštitio svoj tim, on govori medijima da da biste videli predstavu, morate da odete u Diznilend. Na njega se fokusiraju mediji i to omogućava francuskom timu da sledi svoj san. Mi smo profesionalci i naša je dužnost da povučemo njegovu grupu napred. Mi smo garanti rada i moramo da izbegnemo devalvaciju svačijeg rada. Ne mogu kao trener da obezvređujem ovog ili onog igrača. Na primer, morate da znate kako da saopštite igraču koji se vraća posle povrede i koji nastavlja sa treninzima da neće moći odmah da nastavi takmičenje. Ono što dajete, vaš mir, vaš način postojanja, igra ogromnu ulogu.

Zar komunikacija ne uključuje deo blefiranja?

• Ponekad morate pokazati čvrstinu i biti mnogo direktniji, jer situacija to zahteva (smeh). Mi smo glumci, čak i komičari. U zavisnosti od situacije, morate da se prilagodite da biste preneli poruke svojim liderima, vašim igračima, javnosti, ali i medijima. Tokom poslednjeg svetskog prvenstva u fudbalu, veoma su mi se dopale slike kada je Alžir primio gol. Trener Vahid se nije pomerio. On daje imidž nekoga zen, a to se odražava i na ostatak tima. Komunikacija sa sudijama je takođe pravi posao, jer smo svi glumci u istoj predstavi.