Search
Close this search box.

Intervju sa Nenadom Šoštarićem: Čovek koji je probudio Hrvate i iznenadio rukometni svet

Ako u prvoj fazi evropskog prvenstva u rukometu za žene 2020. treba izdvojiti iznenađenje, onda je to bez oklevanja hrvatska reprezentacija. Hrvatska reprezentacija je tiho stigla u Dansku, bez medijske pompe i svečanog ispraćaja, okupili su reprezentaciju bez zvučnih imena, sa samo pet profesionalnih rukometaša koji su se suprotstavili Mađarskoj, Holandiji i Srbiji … i pobedili!

Trener Nenad Šoštarić  je čovek koji je stvorio ovu rukometnu silu, zasnovanu na hrabrosti, srcu, solidarnosti i bezrezervnoj podršci.

  • Posle prve pobede dobili smo veliki broj čestitki i poziva i SMS-ova, čestitke ljudi sa svih strana, došli su ljudi za koje nismo očekivali da mogu da ih pozovemo. Zvali su i fudbaleri,  Luka Modrić nam je čestitao. Zaista prelep osećaj koji do sada nismo doživeli ni ja ni devojke – kaže hrvatski trener Nenad Šoštarić

Ni u nekoliko izjava pred početak prvenstva nije se mogla osetiti takva rukometna eksplozija hrvatske reprezentacije. Obraćajući se medijima, selektor, uvek suzdržan i skroman, naglasio je da je ovo najbolje što se može prikupiti u periodu pandemije korone i u trenutnim uslovima.

  • Rekao sam da su reprezentacija bilo koje zemlje oni igrači koji su trenutno zdravi, žele i mogu da igraju. Da, u ovom trenutku bismo možda želeli da budemo zdravi i ovde dovedemo Milosavljević ili Milošević da zamene i ojačaju zadnju liniju, u smislu promena i u smislu održavanja tempa. Ali nažalost, sa samim novim rasporedom to je trenutno nemoguće učiniti. Videćemo pred duel sa Nemačkom

U sastavu Hrvatske ima samo pet rukometaša koji se profesionalno bave ovim sportom. Ostale  reprezentativke su studenti, ali takva kombinacija dovela je Hrvatsku do prve pozicije u Grupi C. Na ovom turniru nedostaje nekoliko važnih rukometaša šampiona Hrvatske Podravke, ali to se, bar za sada, ne oseća na terenu.

  • Ovde imamo pet profesionalaca, a svi ostali su studenti i moram da naglasim da oni studiraju zaista ozbiljne fakultete kao što su biohemija, psihologija, biologija i da su već na kraju studija ili su ih završili. Sa njima je lakše raditi i komunicirati. Sa većinom od njih radim svakodnevno i znam šta mogu da očekujem. Na početku priprema u septembru, preneli smo im svoju filozofiju. Ovo nije od juče, ovo je proces, radimo to polako korak po korak, tri godine, dodajući nove rukometašice i isključujući druge. Da li bi bili jači sa onima koji nisu ovde, sigurno da, da li bismo se uklopili, sigurno da, ali ja sam pristalica onoga – sa onim što imate, to je ono što radite. Povrede i bolesti se dešavaju u sportu i u životu, pa moramo dati koliko god možemo u ovom trenutku.

 

Rukometni prenosi iz Hrvatske emituju se na privatnom sportskom kanalu kablovskog operatera, nije interesovanje pred početak Evropskog prvenstva bilo na nivou kolega iz muške A selekcije, otišli ​​su tiho i bez velike pompe, a hrvatska javnost ih je zaboravila, kao da ne veruju u njih. Pre duela sa Mađarskom, Hrvatska pet godina nije učestvovala na velikim takmičenja.

  • Celokupno stručno osoblje HRS-a imalo je poverenje u ove devojke. Možda sam pomalo lud, dugo sam u rukometu, znam da prepoznam prave talente i prave ljude i ono što mi je važno, ovde su spojeni likovi. Kada biram igrače i za klub i za reprezentaciju, biram ih prema njihovom karakteru, ne samo po kvalitetu i to je najvažnije. Morali smo da ih ubedimo pre svega sebe, da mogu da igraju i preskoče taj prvi korak. Ako želite nešto veliko, morate pobediti nekoga velikog. Posle meča sa Mađarskom shvatili su da mogu da igraju sa svima i nijedna ekipa nije prevelik zalogaj. To je najbolje što smo ikad uradili.

Završen je „medeni mesec“ za Hrvatsku na ovom prvenstvu, u drugi krug ulaze sa maksimalnim brojem bodova, ali tamo ih čeka ozbiljna reprezentacija koja nema pravo na grešku. A da li će se žetva bodova nastaviti u glavnoj fazi zavisi od mnogih faktora, ali Šoštarić obećava da će dati sve od sebe bez obzira da li će na kraju meča plakati ili se smejati.

  • Idemo dalje. U sportu nikad ne možeš znati kako će to biti. Ali ono što možemo reći je da će hrvatske rukometašice “umreti“  jedni za druge, bilo da se smejemo ili plačemo i dalje ćemo davati sve od sebe. To je osnovni moto ovog tima, ističe Šoštarić

Nije samo timski duh taj koji vodi ovu hrvatsku reprezentaciju do pobede, Mađari su mogli da osete Šostarićevu taktiku i specifičnu odbranu na delu.

  • Pre neki dan razgovarao sam sa Ljubomirom Obradovićem kada je Srbija pobedila Holandiju, a mi Mađarsku, kao i sa prijateljem i stručnjakom Draganom Đukićem. Nažalost, mi u bivšoj Jugoslaviji smo veoma malo cenjeni. Dozvolili smo drugima da potcene i vređaju našu odbranu 3-2-1, koja je rođena na našim prostorima, a koju je kasnije sa reprezentacijom Jugoslavije promovisao Vlado Stencl. Tvrditi da je pod-varijanta zone 5-1. Nemci mi kažu kakva je ta zona kad jedan igrač čuva dvojicu, a drugi ne. Dragan Đukić je pre nekoliko meseci objavio knjigu Povratak korenima – odbrana 3-2-1. To je druga knjiga u istoriji predmeta (zona 3-2-1), a prvu je napisao Španac i bila je jedina do sada. Objavljeno je mnogo knjiga o francuskoj odbrani, o ruskoj … mi jednostavno ne cenimo sebe. Moram više da verujem u ono što radimo. Kao trener mislim da je odbrana početak svega, ako ste gledali mečeve na velikim takmičenjima, kada se igraju finalne utakmice, uvek se završavaju 23-22, a ne 40-36. Ali, s druge strane, takođe sam pristalica odbrane da trčim što je više moguće. Volim rukomet u kojem rukometaši razmišljaju u punom jeku.To je ono što čini lepotu rukometa. Mislim da u ženskom ima mnogo više taktike i lepote, kod muškog rukometa koja  je svedena na više sile, čista fizika.

Nenad Šoštarić treći put sedi na klupi  Hrvatske. Bio je trener u najboljem periodu u hrvatskom ženskom klupskom rukometu, ali na velikim takmičenjima nedostaje sjaj postolja. Može li ova generacija to da donese?

  • Naravno da bih voleo da bude tako. Istorijska generacija je bila i prva sa Bubalom, Kolegom, Petikom, Mihocijem, Maljkom … Tada je Podravka bila Evropski prvak 1996. godine, a sledeće godine Lokomotiva (tj. Pad u to vreme), čiji sam ja bio trener, igrala je u finalu CPC. Iako smo bili sjajni rivali, imali smo sjajnu hemiju. Imali smo nesreću da smo u četvrtfinalu tog Evropskog prvenstva 1996. naleteli na Dansku, koja je kasnije osvojila sve – Evropske, Olimpijske titule sa Anjom i Camillom Andersen, Lauritsenom, Hoffmanom … Izgubili smo za četiri gola razlike, a promašili smo pet penala. Drugi put kada sam došao u trenerski štab, došao sam otvorenog srca, želeo sam da stvorim nešto novo sa mladim igračicama. Počeo sam sa Lidijom Horvat, sa Andreom Penezić, s njima sam počeo da stvaram nešto novo. Ali politika HRS-a bila je: „sad je sa nama prvenstvo, mi smo domaćini i odmah tražimo rezultat“, pa su odlučili da krenu drugim putem. Taj put se nije pokazao uspešnim, zaista mi je žao zbog toga. Trenerski rad je takav. Kao što mi je rekao Tomislav Ivić – deluje kao čitav život ostati tamo negde i uvek držati kofer kraj vrata. Navikao sam na to, bilo mi je žao, jer mislim da su mi sa obe generacije kad sam prestao da radim kao trener odavno oduzeli šansu za plasman na Olimpijske igre i mislim da ću to teško ostvariti u svojoj karijeri, za to žao mi je i to je  nešto što nedostaje.

Šoštarić deluje veoma smireno tokom tajm-auta i obično duž aut linije, a tu smirenost prenosi u igri Hrvatske

  • Svi koji me poznaju ne bi rekli da je to tako. Ja sam osoba puna emocija, brzo se upalim, brzo se i ugasim. Želim da dam sve od sebe, ali želim i od drugog. Naravno, u tajm-autu morate biti mirni u takvim mečevima i smirivati igrače. Ako sada još više naduvate balon, sve će eksplodirati. Važno je da sam tip osobe koja mora da voli ljude sa kojima radim. Ne mogu da radim sa ljudima koji ne odgovaraju mom karakteru i ne želim, bilo da je to za malo ili puno novca. Rukomet je posao koji radim, ali pre svega zadovoljstvo. Završio sam dva fakulteta, petnaest godina sam radio u banci kao kontrolor deviza, sada verovatno imam pravo da odlučim da radim nešto što želim. A onda mi pričinjava zadovoljstvo, ako više nemam novca, moram biti zadovoljan. Ako nemam ni jedno ni drugo, onda neću raditi

Hrvatska na ovom prvenstvu igra bez klasičnog desnog beka, iako su se do sada uspešno obračunavali sa protivnicima, šta nedostaje, a šta je ostalo u hrvatskoj reprezentaciji?

  • Nikada nema viška, nedostaje nam pravi desni bek, strelac. Ne mislim da mora biti izuzetno visok, već da bi se dobro kretao, znao rukomet i uklopio u našu priču. Sada imamo Kalaus, a u mlađim generacijama imamo tri rukometašice – Lea Franušić, Josipa Kaselj i Maja Belandžić. To su rukometašice  visoke do 190 cm, ali svi znaju da igraju rukomet, a sa njima bi stekli spretnost u napadu. Mislim da u nekima od njih možemo naći desnog beka za budućnost.

Kriza Korone promenila je prvenstvo, ali i pripremni period,  obzirom na uticaj koji je pandemija imala na sport. Sigurno bi bilo drugačije da sezona počne redovno, a rukometašice da su imali dovoljan broj mečeva i dostigli optimalnu takmičarsku formu.

  • Sigurno bi bilo drugačije, da li će biti više ili manje povreda, možemo samo da zamislimo. Drugačije je živeti u sterilnim uslovima i razmišljati na malo drugačiji način. Sad se šalimo sa devojkama, takav način igre je za nas prirodan, da igramo bez publike, jer koliko je sada na Evropskom prvenstvu, ima i na utakmicama u hrvatskom prvenstvu. One koji igraju napolju mogu igrati pred punim salama, pa će im možda biti drugačije, ali samo se moramo naviknuti na novu stvarnost i prihvatiti je.

Na konferenciji za novinare posle duela sa Mađarskom, Šoštarić je naglasio da je razlika između Mađarske i Hrvatske u tome što oni stvaraju idole, a Hrvatska ih uništava.

  • Nadam se da to neko čuje. Jednostavno je – ako niste u medijima, kao da ne postojite. Ceo život sam u rukometu, i uvek mi je drago što se tiče rukometa. Ali kada otvorite hrvatske medije koji pišu o rukometu, primetićete da je mera  pisanja o ženskom  rukometu 1: 100, ne 1:10, već 1: 100. Ako želimo da stvorimo idole, a idoli će privući decu da treniraju. Hiljade klinaca počelo je da igra rukomet zbog Balića i Metličića, danas zbog Duvnjaka ili Karačića. Kao da su devojke nečiji idoli, kad o njima nigde ne čitaju. Zašto nigde nema članaka o Micijeviću, Krsniku, Kalausu … Deca se identifikuju sa idolom, bolje da se identifikuju sa sportistima i vrhunskim sportovima nego sa kafićima i tabletima.

Duvnjak, Cindrić, Musa, Pešić, Šego neki su od rukometaša koji su devojkama poslali poruku podrške.

  • Za devojke je bilo veoma važno kada su dve reprezentacije (muška i ženska) bile zajedno u Hanoveru, kada su prvi put sedele za istim stolom sa rukometašima i sastali se. Sportisti su sportisti i uvek se cene i znaju koliko je truda i energije potrebno za postizanje sjajnih rezultata. A ponekad ne može ništa da vrati zauzvrat. Fudbalerima se sviđaju fotografije na društvenim mrežama, uključujući Luku Modrića.Uvek kažem da smo Hrvati, ali to se odnosi na ceo Balkan, prepoznajemo samo pobednike i to nas jedino  zanima. Ovde smo slični Arapima, sa kojima sam radio sedam godina. Kad si prvi, genije si, kad si drugi, kreten si. Samo želim da svi više prepoznaju šta devojke rade, da više pišu o njima, da budu u novinama i medijima i tako razvijaju rukomet. Ne žensko, ne muško, već rukometno. Rukomet je samo jedan, ili ga igraš dobro i dobro ili ga uopšte ne igraš

Posle pet godina, Hrvatska je skinula prokletstvo i seriju poraza protiv Mađarske, a u naredna četiri dana uslediće će rukometna rapsodija. Možda nemaju rukometne velikane, ali timski duh i kohezija koju je stvorio trener Nenad Šoštarić  daju novu čar maloj rukometnoj Meki. Sada su vrata otvorena, a stranice istorije prazne u očekivanju novih podviga.

Izvor 24Rakomet

Povezane vesti

TRENER