Selektor reprezentacije Španije Jordi Ribera objašnjava kakav je multidisciplinarni plan koji se razvija u bazi sa mladim igračima, a za cilj ima da stvore kompletne igrače koji će održavati uspehe selekcije u budućnosti.
Uspesi se postižu kontinuitetom i “štafetom“ kako funkcioniše španski sistem?
- Osnovni posao je deo koji je obično manje interesantan od pričanja o medaljama. Uvek se radilo na modernizaciji, ali od 2016. godine pokušavamo da reformišemo model. Bili smo zainteresovani da generišemo zajednički projekat koji ima identitet od vrha do dna, da svaka aktivnost bude povezana u sistem i da sve objedinimo u istom planu rada. Počeli smo da radimo aktivnosti od dva do tri dana u teritorijalnim susretima sa trenerima koordinatorima. Zatim prelazimo na nacionalne aktivnosti, u našem centru u Granadi.
Sa koliko igrača radite na ovim aktivnostima?
- Ovog februara smo imali 70 igrača rođenih 2006. i 2007. godine, a biće još jedan sa dečacima 2008. i 2009. godišta. Formirali smo četiri tima za treniranje i takmičenje. Sa konkretnim pozicijama koje su nam potrebne. Dolaze i treneri sa svih teritorija. Oni rade sa nama, uče kako mi radimo i time proširujemo sistem koji radimo.
Zašto toliki broj kandidata?
- Ako napravite selekciju od 16, biće oko 20 igrača onih koji misle da mogu biti tamo. Ako napravite selekciju od 70, želeće 300. Imamo više okupljanja i svi ihgrači dobijaju mogućnost rada i dokazivanja i što je veća baza veći je potencijal.
Kako funkcioniše sistem rada i šta je cilj?
- Postoji deo koji je “abeceda“, obrazac igre na kome se zasniva cela piramida. Moraju da vide kako to funkcioniše i da se osećaju kao deo toga. Ako dečak od 13 godina gleda kako igra seniorski tim, shvatiće da je uradio stvari koje radi odrasli tim. Stvorite osećaj identiteta. Ali obuka igrača nije samo praktična, oni imaju časove ishrane kako bi razumeli šta je najbolje za njih da razviju svoje performanse i zašto. Časove psihologije, teorijska fizička priprema kako bi imali jasno razumevanje šta i kako treba da rade kada uđu u teretanu, razgovore o taktičkoj igri, sisteme igre. To je formiranje kompletnog igrača. Ideja je da žive nedelju dana na vrhunskom nivou.
Kako izgleda vaš stručni tim?
- Postoji multidisciplinarni tehnički tim: koordinator, doktor, tri fizioterapeuta, nutricionista, treneri perspektivne reprezentacije, juniorskog tima, treneri klubova za obuku, golmanski treneri, video analitičari. Imamo pet-šest kamera.
Šta tražite od igrača i koje su vrednosti?
Sredinom nedelje i na kraju se ocenjuje efikasnost koju je imao u utakmicama, uopšte i na svojoj specifičnoj poziciji. I onda razmislite da li morate da idete na sledeću aktivnost ili morate da sačekate i korigujete greške. Pre svega, mi generišemo model igre, ali poštujemo uzrast. Radimo na fizičkom razvoju igrača, ne isključujemo pametan i brz profil igrača jer je nizak na primer, tražimo specifične predpozicije igrača za određene pozicije.
Koliko vaše iskustvo i vaša intuicija utiče na ovaj sistem?
- Sa informacijama i iskustvom donosite subjektivnu procenu. Ne dobijate uvek kako treba, ali vidite kako se to odvija, u igri i unutar grupe, i možete predvideti kako će to biti u budućnosti izgledati. Iana Tarrafetu, pozvanog na ovo poslednje Svetsko prvenstvo, pratimo od njegove 16 godine. Posmatrali smo ga, razgovarali sa njim i radili. Sada počinju da dolaze prvi sa kojima smo radili. Ušao je selekciju Havi Fernandez i Jan Guri. Uvek poštujemo godine, oni moraju da dožive međunarodnu aktivnost kao mladi igrači. Ali vi im dajete priliku da vide da su vrata selekcije blizu, da mogu da stignu. Pomažemo im da budu uzbuđeni i ambiciozni.
Da li ih učite i porazima?
- Iz svih utakmica mora se nešto naučiti. Kao što je na primer poraz u polufinalu i kako je tim patio i plakao tu utakmicu, ali kako su ustali da igraju i osvoje bronzu takođe. Poraz je deo učenja. A kada ste savladani, možete se vratiti da biste postigli velike stvari. Sve smo im to usadili. Da se podignu i pobede, a možda i ne, ali da iskustvo koje su imali vredi toga. Ponekad vam poraz služi za dobro iskustvo. Čini se da danas svi dobijaju, ali nije tako. I da kada ne pobediš više nisi koristan, ali to nije tako i moraš im reći suprotno, da moraš da se potrudiš, stvaraš elitu i moraš da im objasniš da ne morate nužno da stignete tamo i to nije razlog zašto ste gubitnik.
Da li ste zabrinuti da ćete se izgubiti?
- Ono što nas brine je kuda ide i sa kim će da trenira. Zbog činjenice da ste u boljem finansijskom položaju, možete izgubiti sebe u sportu. Želeli bismo da znamo da li njihov trener samo priprema utakmicu ili će raditi sa njima pojedinačno kako bi nastavili da rastu; Oni su u godinama kada vam je još uvek potreban taj unos. To nas brine.
Kako trener uči?
- Postoji kao opsesija stavljanjem etiketa, iz koje ste škole. Svi dolazimo iz prošlosti. Današnja selekcija, sam njen identitet, takođe je nasleđe. Sve medalje plasiraju oni koji su sada i oni koji su bili ranije. Svaki trener ima našu abecedu i oblikuje ga svojim idejama i svojim iskustvom sa igračima koje ima. Svi kopiramo od svih. Da li stvari funkcionišu ili ne, to je zato što znate više o rukometu; emocionalni deo upravljanja grupom ljudi je ključan.
Kakav je osećaj osvojiti medalju kao trener?
- To je satisfakcija. Počeli smo nešto u 2016-2017 sezoni, punoj pitanja. Rečeno je da je reprezentacija završila svoj ciklus, a pokazalo se da im je ostalo da osvoje još. Generisali smo globalni projekat, igrači, treneri, sa osnovnim delom klubova, gde se igrač svakodnevno trenira i to je naš motiv više i za osvajanjem medalja.
Kakva će biti Španija budućnosti?
- Ovakav način rada nam je omogućio da uključimo veoma visoke igrače koji u to vreme nisu imali nivo. Sada su na našem radaru igrači 2.06 i 2.02 cm. Omladinska ekipa ima prosek 1,92 cm, a tim Danske ne dostiže taj prosek. Postoji fizički deo koji nismo imali i koji sada prevazilazimo. Ali nećemo isključiti tipičan profil pametnog, brzog, inteligentnog igrača jer je nizak. Oni uče visoke da igraju i to je deo naše posebnosti. Potrebni su nam oba profila igrača i imamo dobar zalog za budućnost, zaključio je Ribera
