Kada neko počinje rečenicu sa JA, odmah pomislimo, sujeta i ego… Tako i najčešće karakterišu srpske trenere (da ne ulazimo u dublju analizu..). Ja bih ipak rekao da je to malo preterano, a osobe treba deliti po osobinama, pre svega ljudskim kvalitetima, tako da u svim oblastima života (doktori, inžinjeri, zanatlije, sportski radnici, sudije itd.), imamo puno različitih osoba sa vrlinama i manama, egom i sujetom. U profesionalnom planu treba izvršiti selekciju, pre svega ljudi, profesionalaca, školovanog kadra i onih koji umeju da grade dobar odnos i znaju šta je poštovanje, sa ovakvim izborom i rezultati moraju biti bolji. A, ukoliko ne postoji sistem u sportu, nema ni dugoročnog rezultata!
Obzirom da se u rukometu uvek osporava SISTEM, voleo bih da razjasnim jedan deo šta to čini sistem u sportu:
Dobro organizovan sistem u sportu omogućava:
- Da se na određenom nivou radi određenim kvalitetom, odnosno da svako dobije odgovarajuću ulogu prema angažovanju, obrazovanju, kreativnosti…
- Okvire čijim se uspostavljanjem ocenjuje i kontroliše kvalitet rada, prati se učinak, napredak, analizira se trenutno stanje, slabosti i vrše poboljsanja…
Sistem bi trebalo da se bazira na:
- Kvalitetu organizacije Saveza – Kluba, a naročito stručnih organizacija. Stručna tela – Stručni saveti obezbeđuju kontinuitet funkcionisanja struke, selekciju kadrova, selekciju trenera, obuku trenerskog kadra, strategiju razvoja, kontinuirane analize postojećeg Sistema.
- Višegodišnjem procesu obuke i selekcije trenera, trenera koji su proizišli iz specifične škole rada
- Dugoročnom – višegodisnjem procesu obuke i selekcije sportista svih uzrasta – VIŠEGODISNJI TRENAŽNI PROCES.
- Jasan razvojni put sportista
- Podrška razvoju kvalitetnih sportista, kao i optimalni trenažni proces, kroz dobro struktuirane planove i programe
- Primena unificiranih programa u svim sredinama
- Poštovanje i primena principa selekcija
- Uvođenju sistema planiranja, baziranih na naučnim istraživanjima i specifično-sportskim iskustvima za trenere
- Dokumentacija koja operativno opisuje proces i procedure (način sprovođenja određenih aktivnosti)
- Kontrola procesa (interne i eksterne provere)
- Korekcijama procesa kada se uoče slabosti ili greške
- Ključnim indikatorima procesa
- Upravljanju neusaglašenim zahtevima u toku trenažnog prcesa (nerealizovani i neispunjeni zadaci u okviru trenažnog procesa) itd.
Šta dobijamo ovakvim sistemom?
- Nivoe razvoja – uzrastne kategorije – svrstavanje dece i mladih u kategorije na osnovu uzrasta.
- Unificirane trenažne zadatke – struktura treninga, prilagođavanje trenažnih zadataka zrelosti sportista, definisanje trenažnih ciljeva, opterećenja, obima….
- Unificirani sistem takmičenja, prilagođen zrelosti I uzrastu
- Formiranje planova, programa, kao i metodologije rada, na bazi koje se vrši dugorocno planiranje, odnosno visegodisnja strategija razvoja sporta (strateško i tekuće planiranje)
- Definisanje planova I programa neophodnih za neformalnu i formalnu edukaciju trenera
- Baznu selekciju igrača kroz rad u klubovima i školama. U okviru klubova se ostvaruje masovnost i motivisanje dece za uključivanje u višegodisnji trenažni proces.
- Korekciju selekcije sportista kroz rad u nacionalnim selekcijama. Rad u nacionalnim selekcijama se mora koordinirati sa radom u klubovima, planovi i programi moraju biti usklađeni…
- Izgrađivanje dinamičke razvojne strukture kroz poboljšanje rada trenera na svim nivoima razvoja, baziranog na principima učešća i vaspitanja sportista različitih kvaliteta zajedno sa selekcijom vrhunskih sportista
- Odgovornost svih učesnika u procesu ostvarenja krajnjih ciljeva.
- Mogućnost analize sistema i na osnovu toga usavršavanja pojedinih segmenata Sistema itd.
Da li se neko zapitao zašto su sprski treneri puni razočarenja, besa, nezadovoljstva i slično. Zašto imaju potrebu da brane sebe i svoj rad pa se tako iz konteksta izvlači sujeta? Možda zato što su najmanje poštovani u svojoj zemlji i deo su NESISTEMATIČNOSTI?! (Uglavnom treneri ulažu sami u sebe, ne igraju se klupska Evropska takmičenja, klubovi ne ulažu u nove trenažne tehnologije, od nedavno moraju sami – lično da plaćaju obaveze ZT RSS, većina nemaju plaćeno zdrastveno i penziono osiguranje…).
I pored loših rezultata, nesistematičnosti i uslova za stanje u srpskoj struci jedni od najvećih ’’krivaca’’ su treneri, jer su dozvolili da dodje do obezvredjivanja i nepoštovanja struke, jer sve polazi od nas samih, u ovom slučaju naše strukovne organizacije…koja se, na primer ni jednom nije oglasila i stala u zaštitu srpske struke kada je osporavana…
U Srbiji trenutno imamo dva EHF Akademska Master trenera od ukupno 25 u celoj Evropi, 30 trenera sa EHF Master coach licencom, 287 trenera sa III kategorijom, 412 trenera sa II kategorijom i 205 trenera sa I kategorijom. Ukupno 934 trenera na jednom NE ažuriranom spisku (Sajt ZT RSS i RSS). U prethodnoj kolumni imamo i spisak srpskih stručnjaka koji rade u inostranstvu. Iako nemamo veliki broj trenera u vrhunskim klubovima, još uvek nas ima širom rukometnog sveta i u svim tim klubovima i nacionalnim savezima nas više cene nego u našoj zemlji kao i mi sami i deo su nekog sistema…
MALO O NAŠIM ORGANIZACIJAMA…
Nedavno je organizovan ONLINE Prvi modul za Master trenere u organizaciji RSS – Novi ciklus, što je za svaku pohvalu što imamo mogućnost školovanja u našoj zemlji za najviše zvanje – licence trenera. Jedino što meni lično smeta zašto su na ovom modulu treneri plaćali tri puta veću cenu u odnosu na organizovan ONLINE modul u organizaciji EHF-a takodje u decembru 2020. godine, verovatno ima razloga…
Zajednica trenera RSS je za sve ove godine zaista uradila par dobrih stvari, kao što je izrada Magazina 40×20, redovna organizacija seminara…
’’Pohvalio’’ bih kao ideju pokrivanje troškova za ’’određene’’ trenere, za pohadjanje EHF Master trener kursa iz budžeta ZT RSS, samo bih voleo da znam, kao član zajednice trenera RSS koji redovno izvršava sve svoje obaveze koji su bili određeni kriterijumi za dodelu tih sredstava i zašto to nije javno? (izvinjavam se mojim kolegama i ovo se ne tiče lično njih…).
Prošle godine je organizovan seminar za mlade trenere u Berlinu (Januar 2019.), gde su poslata dva perspektivna trenera iz Srbije i to je za pohvalu jer je veći deo troškova pokriven, iako su morali da idu autobusom (jedini trošak ZT RSS je bio prevoz…a troškove smeštaja je pokrio RSS). I to je jedini put (u poslednjih nekoliko godina..) da su neki mladi treneri dobili šansu da se edukuju van Srbije a oba trenera su preneli ta saznanja trenerima u Srbiji na regionalnim seminarima, što je bilo odlično uz po meni, dosta propusta…ali važan je pokušaj da naši treneri napreduju, zar ne, pa makar i samo ovaj put?
EHF redovno organizuje Radionice za mlade trenere širom Evrope, dok naše mlade trenere niko nije obaveštavao (a treneri i da žele ne mogu, jer sitem prijave ide preko nacionalnih saveza…) i želeo da uloži i pošalje nekog perspektivnog trenera po određenim kriterijumima, a to se tiče i za ostale seminare širom Evrope i sveta (Da li u savezu ili Zajednici Trenera RSS postoji osoba koja je zadužena za tako nešto?).
Imamo jednog EHF lektora iz Srbije, Prof.Milana Petronijevića koji sjajno obavlja svoj posao, zar nemamo više ni jednog srpskog stručnjaka kompetetnog da bude EHF lektor? (RSS treba da predloži kandidate EHF-u)…
Zašto neki klub ne kupi licencu bilo kog sistema za video analizu za stručni štab (Izvinjavam se ukoliko neki klub u Srbiji poseduje licencu ili program za video analizu i statistiku???), kako bi olakšao pripremu utakmica, analizu protivnika, svojih igrača… Zašto klubovi nemaju određene budžete za svoje trenere iz školi rukometa, mladjih kategorija i ne šalju ih na razmenu trenera sa određenim vrhunskim klubovima širom Evrope, seminari itd… Možda tada ’’određeni’’ ljudi ne bi pisali i izjavljivali da su srpski treneri ’’zaostali u vremenu’’ jer nemaju svi treneri dovoljno da ulažu u sebe (trenerski posao u Srbiji je uglavnom dodatni, neadekvatno plaćen posao i tako nastaju treneri kojima je trenerski posao sekundarni i nemaju opciju za potpunu posvećenost…).
U rad Zajednice trenera RSS ne bih ulazio jer ima dobrih i manje dobrih stvari i ne treba uvek iznositi samo loše stvari već pričati i planirati šta može bolje, a samo manji deo koje sam naveo iznad su argumenti i ako se očekuje da se mladi treneri opredeljuju da budu profesionalci ovo sigurno nije put ka tome a sigurno ni iskusnim bivšim igračima koji se opredeljuju takođe za trenerski poziv… Zajednica trenera RSS mora pre svega da izvrši novu sistematizaciju, nove planove, programe i projekte koje bi donele da se napravi selekcija trenera, po kategorijama, podelu izvrši na profesionalce i amatere. Da se više ulaže u profesionalne trenere koji su budućnost srpske struke! Da Zajednica trenera RSS ima veliki uticaj i autoritet u rukometnom Savezu, da bude uključen u svim potrebnim organizacionim strukturama za razvoj rukometa…
Zaključak Drugog dela…
Da ne preterujem više i pišem šta sve treba i ne treba, javno pozivam sve koji su kompetetniji od mene da sagledaju sve činjenice i generalno stanje obzirom da smo (srpski treneri) nepravedno na ’’stubu srama’’ i jednostavno NE ŽELIM DA DOZVOLIM DA NEKO VOLI MOJU DRŽAVU I RUKOMET VIŠE OD MENE! I da zbog NESISTEMATIČNOSTI dozvolimo da se zbog nečega – nekoga generalizuju srpski treneri i da se u svakom tekstu, intervijuu piše kako srpska struka ne postoji, kako je loša i zaostala u vremenu… a toliko grača imamo širom rukometnog sveta na svim nivoima. Možda je najveći problem što JA pišem o svemu ovome a ne neko kompeteniji od mene… Ja samo želim bolju budućnost za srpske trenere koji žele da stvaraju rezultate i krenu putem profesionalnih trenera…
Novoizabrano rukovodstvo RSS je obećalo do junskih izbora da će uraditi sistematizaciju radnih mesta u kancelariji Saveza, kako bi se njen rad uskladio sa potrebama RSS, zatim sistem takmičenja, stručni saveti koji će praviti planove i programe za razvoj dece itd. U sklopu promena i Zajednica Trenera RSS treba da se reorganizuje po svim pitanjima i pozabavi se razvojem trenera na pravi nacin a u svim promenama treba i klubovi da se organizuju bolje, da zajedno sa Savezom i Državom nadju način za ulaganje u mlade igrače i trenere (Edukacija trenera, Igranje u Evropskim takmičenjima, trenažni centri, Akademije, da igrači ne odlaze iz Srbije pre 24 godine…). Kako se igrači ’’stvaraju’’ tako treba i treneri da se ’’stvaraju’’ na pravi način uz dobar sistem!
U svakom Sistemu mora da postoji TRENER kao važan deo sistema koji će davati rezultate. Jer TRENER dovodi-animira decu na rukomet (na osnovu rezultata reprezentacije i klubova a deo tih rezultata su i treneri…), radi sa decom, vaspitava ih, prati i usmerava. Trener trpi, troši ogromnu energiju i vreme za nečije dobro, za rezultate reprezentacije i klubova. TRENER direktno utiče na decu koja će ili neće postati vrhunski igrači i dobri ljudi, kao i na vrhunske igrače da li će postići vrhunske rezultate ili ne…
TRENERI treba da budu na vrhu svake organizacije kao stub sistema! Srbija je i dalje neiscrpan izvor talenata, koji na našu žalost odlaze iz Srbije vrlo mladi, zbog čega? Zato što su treneri loši?
Zamislimo da, (izvinjavam se Jovici i Borisu jer njih spominjem, a ima još puno drugih primera) Jovica Nikolić, koji je veliki talenat i već sada odličan igrač, za 10 godina kaže kako su srpski treneri zaostali u vremenu, da ne želi da sarađuje sa srpskim trenerima? a čovek koji ga je trenirao u mladjim kategorijama a zatim u seniorskoj ekipi Vojvodine, reprezentaciji Srbije je Boris Rojević i jedan je od najzaslužnijih za na njegov razvoj i afirmaciju…
Možda je sve ovo bilo malo više lično i emotivno ali takav smo narod i drugačije ne znamo! Želim da se svi budući i sadašnji treneri razvijaju u zdravom sistemu kako bi imali šansu da pokažu sav svoj potencijal i znanje! Želim da niko ne daje sebi za pravo da obezvredjuje srpske trenere i generalizuje sve zbog pojedinaca i lošeg sistema! Želja mi je da kroz rezultate SRBIJA i dalje bude izvor najboljih igrača ali ubuduće i najboljih trenera! I čvrsto verujem da Srbija može to da postigne ali Prvo moramo da krenemo od SEBE da bi imali pravo da kažemo i uradimo bilo šta.. Neka svako od nas, za početak krene od SEBE!
U Beogradu, 18.01.2021.
Akim Komnenić, rukometni trener
