Hrvatska je u situaciji u kojoj do četvrtfinala može doći i sa dve pobede, ali može ostati bez njega i sa čak sve tri pobede. Kako bilo, izabranici Dagura Sigurdssona su motivisani i pripremaju se za prvu utakmicu u drugoj fazi protiv Zelenortskih Ostrva.
Tekst preuzet sa net.hr
Za analizu nastupa Hrvatske u prvom krugu Svetskog prvenstva zamolili smo najuspješnijeg hrvatskog rukometnog selektora Linu Červara koji isto veruje u hrvatsku rukometnu reprezentaciju i želi joj sve najbolje, od srca.
„Ovako, ja bih ocenio Hrvatsku po samoj jednoj utakmici, onoj pravoj, protiv Egipta, jer Bahrein i Argentina nisu merilo, ipak su to reprezentacije koje su kvalitetom dosta ispod Hrvatske. Moramo se resetovati, pod hitno i skoncentrisati na sledeće tri utakmice koje dolaze, protiv Zeleneortskih Ostrva, Slovenije i Islanda, posebno protiv Slovenije i Islanda, jer ne sumnjam u pobedu protiv Zelenortskih Ostrva, uz dužno poštovanje toj rukometnoj reprezentaciji“, govori nam u uvodu Lino Červar i nastavlja:
Slovenija i Island su biti ili ne biti utakmice
„Radi se o tome da je svakom jasno da nama prestoje dve utakmice biti ili ne biti. Sa Slovenijom i sa Islandom. To je bitno. Prva stvar – Slovenija. Ne možemo nikako razmišljati o onoj prijateljskoj utakmici, ona nikakve veze neće imati s ovom koja će se dogoditi. Što se tiče Islanda, to je isto jedna nagazna mina, vrlo neugodan protivnik, pokazala se za svakog, prema tome prvo trebamo naći svoj mir, pripremiti se, analizirati dobro, za utakmice koje nam slede i ići utakmicu po utakmicu, to je bitno. Ako sad previše analiziramo došli bi i do dobrih stvari, ali bilo je više loših“.
Lino objašnjava kako je on primetio jednu bitnu stvar.
„Ne znam kako su primetili drugi, ali ja sam primetio da možda u utakmicama koje su bile manje zahtevne, u njima sam video više sigurnosti, entuzijazma, zadovoljstva. Protiv Egipta je bilo u grču i grč je doveo do tehničkih grešaka, dekoncentracije, to je bilo vidljivo. Teško se podneo pritisak da moramo dobiti tu utakmicu. To bi trebali prebaciti na fokus i koncentraciju i malo se spustiti na zemlju. I napad može biti bolji i odbrana, ima tu fokusa za napredak. Moramo pozitivno razmisljati, ne analitički jer nam vreme nije saveznik. Ovi naši momci znaju igrati rukomet, u to nema sumnje i ja verujem u pozitivno. Ovi momci imaju dinamita, štofa, moramo biti uz njih i jesmo uz njih. Jer, Hrvatska je iznad svega“.
Povrede Domagoja Duvnjaka i Luke Cindrića uticale su na poraz od Egipta…
„Naravno da jesu, to je bila otežavajuća okolnost. To su svi u pravu. Ipak su to dva igrača koja su do juče bila u prvom planu, sad više nisu. Vreme nam, kao što sam rekao, nije saveznik i fokus na te objektivne okolnosti načelno nije dobar. Moramo pronaći način kako bez njih. Mislim da akcenat treba dati na jedinstvu tima, reprezentacije, na moć tima, na koncentraciju. Recimo, primetilo se, mi nismo tako nikad igrali, a ja nisam nikog čuo da je rekao da su bitno različiti kriterijumi suđenja na EP-u u Ligi sampiona i na SP-u.“
Kriteriji suđenja su drugačiji na EP-u, u Ligi sampiona i sad na SP-u
„Video sam nešto što niko nije vidio da napad u Evropi u Ligi sampiona je vrlo kratak. Znači, ne dozvoljava se, oko 20 i nešto sekundi se igra i onda se podižu ruke. To je u Evropi, svi smo očevici takvih situacija. Na SP-u se videlo protiv Egipta, lopta se dugo može držati. To je neoprostivo. Znači, mi unutar rukometa imamo dva pravila rukometne igre – jedan u Evropi, odnosno na EP-u, a drugi na SP-u. To je nedopustivo. Egipat je mogao u napadu igrati duže nego što treba.“
Je li razlog tomu možda predsjednik IHF-a, Egipćanin Hassan Moustafa?
„Ne znam, ali govorim kao gledaoc da ne može u rukometu biti dva različita pravila. Ja to nikad nigde nisam video. Znam da u košarci 24 sekunde traje napad. Ovde ne vidim to. To je potvrda svim moji stavovima, u mojoj knjizi to piše, revolucionarnoj, da se pod hitno, u cilju pravednosti, u cilju postizanja još većeg kvaliteta, a ne digresije rukometne igre, moramo doneti pravila koja su svakom gledaocu jasna. Vrlo jednostavna, a ne da ima dve opcije. Probijanje može biti, a može biti i sedmerac. Probijanje je ili nije. Nema je ili nije, kako kome. Pravila nisu jasna i stvaraju velike probleme.“
‘Svi su ubrzali igru’
„I još nešto, kad čujem da u novinama komentarisu ljudi koji se bave rukometom 40 godina, oni kažu da je danas u svetu trend brzog rukometa, da moramo brže igrati, da Hrvatska igra presporo… to su činjenice, to svi pišu, ali ja kažem – kako možeš igrati sporo ako ti je na raspolaganju 25 sekundi? Kako ćeš sporo igrati?! Pa, čim sudija digne ruku, moraš sutirati na gol. I zato su svi ubrzali igru. Jer, moraju je ubrzati, jer više nema prostora da ti oni dozvole da je napad pripremni period, pa priprema napada, pa drži loptu, pa vrti ovo, vrti ono. Nema toga, a druga stvar što se intepretira na Svetskom prvenstvu na drugi način. Ja govorim o evropskom rukometu – da tu ne dozvole da dugo imaš loptu u posedu u napadu“.
Rezultat toga je da sve reprezentacije moraju ubrzati igru.
„Ne zato što reprezentacije to žele, nego to nameću pravila rukometne igre. U tome je problem, a na ovom SP-u napad se može produžiti, što nije logično. Tako se sad tretiraju pravila i evropske reprezentacije dođu na nove uslove suđenja, to je nedopustivo i nije u zakonitostima sportske igre. To pokazuje sve slabosti rukometne igre, lepog i dinamičnog sporta kojeg su neki skrojili kako njima odgovara. Tu vidim da nije dobro“.
‘Zbog neslaganja sam u Egiptu 2021. dao ostavku’
„Sad ću vam nešto otkriti ovako pred svima, pred celokupnom javnosti. Zbog tog neslaganja ja sam dao u Egiptu 2021. ostavku na mesto selektora hrvatske rukometne reprezentacije i to samo nakon zadnje srebrne medalje koju smo pre toga u Stockholmu osvojili na EP-u, a to je ujedno i zadnje medalja za hrvatski rukomet. Samo zbog toga. Individualno mi se nekog htelo protežirati, a ja smatram da toga ne sme biti u ekipi jer u ekipi svi moraju veslati u istom smeru. Nitko se nije raspitao zašto sam tad otišao. Upravo zbog navedenog, zbog neslaganja u reprezentaciji Hrvatske, a ja sam se uvek borio za svoje stavove i za rezultat. Za mene, to sam uvek tražio, tim je najbolji igrač. Bez tima, ekipe, zajedništva, kolektiva, ni jedan igrač, pa koliko god on bio dobar, kako god se zvao, bio jako dobar, neće biti rezultata“.
‘Moć tima, zajedništvo i jedinstvo pre pojedinca’
„Ne bih u detalje jer ne želim prepucavanja po medijima, ne želim narušavati mir i koheziju reprezentacije Hrvatske pred bitne utakmice na Svetskom prvenstvu, ovi su momci dobri i treba im mir. Kao što sam rekao, moraju sad imati fokus i koncentraciju na ono što sledi, jer vreme nam nije saveznik. Samo ću reći ono – uvek, ma da je i najbolji igrač, u sinergiji s ostalih 15 igrača sigurno može više napraviti nego da igra sam. Tim, jedinstvo, svi za jednog, jedan za sve. To pobeđuje i osvaja medalje na velikim takmicenjima. Kad je tim jedno jedinstvo tada postoji ono jedinstvo koje niko ne može narušiti, nezavisno što smo svi različiti kao ljudi, karaktera drugačijeg, bez obzira na ego, on se mora odbaciti. Bez toga, nemamo moć tima, a onda ni rezultata. To je vrlo bitno da se razume. Trener je taj koji odlučuje, a ne kancelarije, ulica. Trener je broj jedan sistema, on odlučuje i snosi odgovornost, bez toga nema ništa“.
I za kraj je Lino rekao:
„Ja sam u onoj generaciji koja je harala imao strašne individualce, jednog Balića, Džombu, Lackovića, Metličića… to su svi bili pojedinačno izvanredni igrači, ali oni su razumeli da ne možemo postići vrhunski rezultat ako nemamo zajedništvo, da neko bude u ekipi iznad tima. Niko nije iznad tima, niko nije iznad Hrvatske. I broj 1 je mali broj da bi mu dao jedini značaj. Uvek se treba ići na kolektiv, na tim. Kolektiv je ispred pojedinca. Treneri moraju biti širokog obrazovanja, moraju biti ne samo treneri na terenu, nego moraju znati upravljati i poducavati igrače da ne smeju biti moralno nepismeni. Moraju znati što je to empatija i altruizam. Bez tog nema zajedničkog rada“.
