Ako je suditi po rezultatima, onda je aktuelni šef struke rukometaša Borca m:tel Mirko Mikić najsnažnija karika u pohodu na trofeje.
Kad je okačio patike o klin kao levo krilo Borca m:tel u leto 2016. godine, Mirko Mikić nije dugo bio izvan rukometa s obzirom da je nakon samo godinu dana „penzije“ uskočio u fotelju sportskog direktora Borca m:tel da bude spona između igrača i uprave. Na funkciji se nije dugo zadržao jer je već u novembru 2018. godine imenovan na klupu banjalučkih crveno-plavih kao „privremeno rešenje“ umesto Bojana Unčanina.
„Prihvatio sam da budem privremeno rešenje, a još ni sam ne znam kako će to sve ići“,rekao je Mikić tada preuzevši ekipu, koja je u tom trenutku bila na šestom mestu i odveo je u finale plej-ofa, gde je Borac m:tel izgubio titulu od ljubuškog Izviđača. U toj izuzetno napornoj sezoni, crveno-plavi su odigrali više od 50 utakmica u domaćim i međunarodnim takmičenjima, a osvojili su Kup BiH, plasirali se među osam najboljih ekipa EHF Čelendž kupa, što je najveći uspeh od osvojenog Kupa IHF 1991. godine. Godine 2020. Banjalučani su vratili šampionski pehar u dvoranu „Borik“ pod njegovom trenerskom palicom, nakon što je prvenstvo prekinuto zbog pandemije korona virusa.
Banjalučki trener tada je bio mišljenja da bi Borac m:tel bez dileme ostao prvi na tabeli i da je šampionat odigran do kraja.
„Verujem da bi se bodovna razlika Borca m:tel samo uvećala. Ostaje žal što se to nije završilo onako kako je trebalo, da titulu potvrdimo i na terenu“, dodao je tada Mikić.
Međutim, posle naredne polusezone, rukovodstvo kluba je imenovalo legendarnog Veselina Vujovića za novog trenera, koji je imao za cilj da napravi iskorak u Evropi. Mikić je ostao da radi u stručnom štabu kao pomoćnik Vujoviću, da bi nakon pet meseci, ponovo imenovan za glavnog šefa struke sa potpuno podmlađenom ekipom, koja je za cilj imala stabilizaciju i razvoj mladih igrača. Niko nije ni smeo niti mogao da pomene vraćanje titule, a kamoli da se neko nadao da će Borac m:tel uopšte biti konkurentan u trci sa mnogo iskusnijim ekipama poput Izviđača, Slobode, Leotara, Vogošće ili Gračanice. Međutim, njegov crveno-plavi „dječiji vrtić“ ne samo da je stigao na korak od šampionskog lovora, nego je do njega stigao bez izjednog poraza punih godinu dana.
Pod njegovim vođstvom, Borac m:tel je ove sezone zabeležio 18 pobeda i četiri remija, pa mu za „overu“ trofeja u preostalih šest mečeva nedostaju samo dva trijumfa s obzirom da drugoplasiranoj tuzlanskoj Slobodi beži sedam bodova.
„I dalje je isto sve kao i dosad. Ako i dođemo do toga matematički, ja ću isto tvrditi da nije bitno ove sezone hoćemo li osvojiti ili nećemo, već je važnije da ekipa igra na način na koji mi to želimo. Da budemo ispravni i da poštujemo osnovne sportske principe, a to je ponašanje na terenu, kako izgledamo, koliko se trudimo. Ove godine su nam bitnije druge stvari nego prethodnih sezona. Želim da se niko više ne bori od nas, niko više ne trenira i lepše ponaša na terenu. To su naši etički principi koji su nama važniji od krajnjeg rezultata“, zaključio je Mikić.
