Trener Partizana, Đorđe Ćirković, prokomentarisao je poraz svog tima od Vojvodine 25:30 u derbiju Super lige, ali i govorio o stvarima koje prate srpski rukomet u poslednje vreme…
- Ne bih spominjao izostanak Obradovića jer je to bila šansa za ova dva leva beka Peštića i Kovača da se isprobaju u ovoj atmosferi. Tako sam razmišljao kada mi je Nemanja javio da ima temperaturu blizu 40. Rekao sam i u najavi meča da Vojvodina ima probleme za sva naša rešenja. Probali smo mesec i po dana sa Nemanjom Obradovićem, to smo preko noći izgubili, bila je sada improvizacija, nešto je vraćeno na fabrička podešavanja iz oktobra. Nemam reči zamerke igračima. Energetski smo bili fenomenalni. Nema osvajanja trofeja, nema jurnjave za Vojvodinom bez doprinosa s klupe. I kada sam igrao u Partizanu, pobeđivali smo najbolje ekipe u Evropi i to je zavisilo od raspoloženja od sedmog do 12. igrača. U 10. minutu sam video izmenu koji nisam mogao da izvršim. Da sad ne govorim o neigranju Nemanje Obradovića. On jedini, uz Nikolu Zečevića, koji ima telo za Evropu, istakao je trener crno-belih.
- Čvrsto verujem kao trener da će se razlika smanjiti na proleće, da ne bude alibi. Imam ogroman respekt za sve što Vojvodina radi u srpskom rukometu. Znam, bio sam na toj strani. „Lako ćemo“ i „sigurno ćemo“, to ne postoji. Tu nema ništa lako, razumem ih u potpunosti. Želeo bih da se ovde izvrši ekspertiza meča Superkupa, Vojvodina – Dinamo, naše utakmice u Kragujevcu protiv Radničkog u četvrtfinalu Kupa Srbije i sada ovaj duel sa Vojvodinom, pa da vidimo… Ceo dan sam razmišljao o tome. Kad bi rekao da je moj komentar na meč sa Vojvodinom da nemam komentar, odmah bi krenulo, kakvo ponašanje…. Ono što sam doživeo u Kragujevcu… U šoku sam tri dana, samo sam o tome razmišljao. Neverovatno je šta se dogodilo. Uzeto nam je 17 lopti. I nema nikakvih komentara, ništa se ne događa. Uradio sam ekspertizu, dajte da vidimo šta se ovde stvarno dešavalo. Za ovaj meč neću ništa da pričam dok ne uradim analizu. Da vidim da li će neko da reaguje. Ako hoćemo da se bavimo ozbiljno i želimo dobro srpskom rukometu, da napravimo ekspertizu. Biće i dalje da smo mi paranoja stručnjaci, da pravimo alibi. Sad ide ta priča da nemamo trenere. To je najmanje problem u srpskom rukometu. Naći ćete 10 koji su dotakli najviši nivo u ovom sportu. Da li možete da nađete toliko rukometnih radnika? Moram da zaštitim kolege koji rade u nenormalnim uslovima ovde u Srbiji
Balkan Handball
