Paulo Horhe Pereira, nacionalni trener Portugala , govorio je za portugalske medije o januarskom Svetskom prvenstvu, budućnosti, poteškoćama izostavljanja igrača, selekciji i sistemu.
Šta je cilj reprezentacije za Svetsko prvenstvo?
- Cilj je da popravimo plasman na Svetskom prvenstvu, koje je bilo naše, 10. mesto 2021. godine. To je već ambiciozan cilj. Iako nije jasno do koje pozicije se kvalifikuje i za predolimpijske igre. Ali ove kalkulacije ne vrede raditi, jer ako ne stignemo do glavne runde, to je gubljenje vremena. Svi znamo da je Island, u ofanzivnom smislu, među najboljim timovima na svetu, pogledajte samo Magdeburg, pa čak i utakmice Palmarsona u Alborgu. Islanđani su dostigli fenomenalne ofanzivne nivoe. Sa Mađarskom smo se borili, ali svako može da pobedi. Južna Koreja bazira igru 1 na 1 i to nam je uvek teško.
Ovo će biti peto prisustvo na velikom takmičenju za selekciju Portugala. Da li je postalo rutina?
- Počinje da postaje rutina, ali ne možemo da zaboravimo kako smo došli do ovog Svetskog prvenstva: eliminisali smo odličnu Holandiju. Uvek zavisi od mnogo toga, ali žrebom sada smo u boljoj poziciji. Na ovogodišnjem Evropskom prvenstvu, na primer, kada smo imali deset slučajeva kovida i nije išlo kako smo želeli, žreb je odmah bio uslovljen: morali smo da eliminišemo Švajcarsku, pa Holandiju. Odnosno, to je bila navika, ali za to moramo da radimo dobro.
Iako je to već navika, da li su to i dalje uvek posebni trenuci?
- Za one koji se bave sportom, slušanje himne i borba za nešto važno je jedna od najboljih stvari koja može da se desi. Često se kaže: „Živi kao da je poslednji put“. Više volim da živim kao da je prvi put, kao što je bilo na Evropskom prvenstvu 2020, koje je mnogima zaista bilo prvi put. Ono što nam treba je isto emocionalno stanje.
Napominje se da postoji obnova u Izboru igrača?
- Da, prirodna i planska obnova. Pre osam meseci rekao sam Kiku da ću igrati na Svetskom prvenstvu. Jedna od stvari koja me je koštala, na primer, bila je povreda Andre Hozea, koji je bio jedan od sportista koji je takođe prošao mnogo. Polako uvodimo nove igrače. Gabrijel Kavalkanti je sada imao ovu priliku, jer je Andre Gomeš stigao kasnije, i to je fantastično. Bila je šteta ne uključiti Dajmara Salina, jer smo ovde počeli da imamo više igrača u centru odbrane. Dejmaro nam je mnogo dao i on je sportista kome moramo biti večno zahvalni.
Pozivanje novih igrača podrazumeva teške odluke?
- Dobra stvar je što možemo da uključimo nove igrače, ali onda, u nekim slučajevima, to košta sa Tijagom Ročom, Humbertom Gomesom… To je skupo jer uvek moramo nekoga da izostavimo. Osim toga, lakše je nego 2016. godine, imamo više opcija i spektakularne ljude.
„Mi smo kap u moru“ što se tiče portugalskog sporta?
- Vrlo je teško reći da li je budućnost sporta zagarantovana ovim mladim ljudima, odgovorio je Paulo Horhe Pereira. Rukomet je mikrosistem šireg sistema koji je nacionalni sport. Uzimajući u obzir naš model za sport, imamo malo ljudi za selekciju. u otkrivanju talenata. Imaćemo oko 30.000 licenci, što nas, u poređenju sa drugim zemljama, čini boljim. Na U-20 Evropskom prvenstvu imali smo šest U-18 igrača i da smo imali puno ljudi, verovatno niko ne bi bio tamo. Moramo da se zahvalimo svima koji rade, svakodnevno, da pronađemo igrače i povežemo ih sa rukometom. Nadam se da će jednog dana sport biti važna dimenzija portugalskog društva, zaključio je Pereira
