Boris Rojevic je Jedan od najmlađih trenera u Srpskoj ligi sa čak 33 uzastopnih meseci bez poraza u svim domaćim takmičenjima. Od kada je 20. marta 2018. godine seo na klupu Vojvodine nije doživeo poraz u svom rukometnom domu na Slanoj Bari.
Rojevic je Izdanak iz trenerske omladinske škole RK Vojvodina ujedno ima sedam osvojenih uzastopnih trofeja (Dve Superlige, Dva KUP-a Srbije, Dva Superkupa Srbije i Svesrpski kup). Zasluge osim Rojevića pripadaju i svim članovima njegovog stručnog štaba od pomoćnika Dragana Kukića, kondicionog trenera Aleksandra Tunguza, trenera golmana Dejana Aničića, trenera za skauting i analizu Milana Mirkovića, kao i saradnika iz omladinske škole Zorana Abramovića i Dejana Radonjića.
Jedan ste od najuspešnijih trenera u Srbiji, kako gledate na to i sta je vas krajnji cilj?
– Ponosan sam na uspeh, koji je posledica zalaganja i predanosti trenerskom pozivu, kao i dobre saradnje rukovodstva kluba i stručnog štaba. Cilj mi je da nastavim sa dobrim radom i dobrim rezultatima i da napredujem kao trener.
Kako ocenjujete 2020. Rukometnu godinu?
– Specifična godina u kojoj je virus poremetio na duži period takmičenje. Godina u kojoj smo morali biti treneri, doktori, psiholozi. Veliko iskustvo za sve nas. Morali smo igrati pred praznim tribinama i nalaziti načina da motivišemo ekipu.
Zavrsavate 2020. Godinu bez poraza u domaćem šampionatu, sta očekujete u play off u?
– Pobedom u Leskovcu bi zaokružili godinu bez poraza, u ekipi vlada sjajna atmosfera. Veoma sam zadovoljan rezultatima i igrom. Sledi nam najaci play-off u zadnjih 5 godina. Pet ekipa će imati podjednake šanse za osvajanje titule. Prebacuju nam ulogu favorita od koje ne bežimo, ali pamtimo poslednja dva šampionata kada Zeleznicar nije uspeo da se nosi sa ulogom favorita prvenstva. Pokušaćemo da udjemo spremni u play-off ne samo taktički nego fizički i psihički za sva iskušenja koja nas očekuju.
Sta je potrebno srpskom rukometu za bolju budućnost?
– Trebaju nam kvalitetni ljudi i veća ulaganja u klubove. Pogotovo u mlađe kategorije, koje moraju imati jedinstvenu ligu Srbije, klubovi moraju da odlaze na sto veći broj medjunarodnih turnira. Treneri da odlaze na usavršavanje. Ja sam imao sreću da rukovodstvo mog kluba obezbedi sredstva i omogući nam da se takmičimo na veliki broj medjunarodnih turnira, gde smo sticali ogromna iskustva i znanje, zakljucuje Boris Rojevic
