SP dolazi do vrhunca. Ostala je da se odigra ona najbitnija utakmica, da vidimo koja je najbolja reprezentacija na svetu. Vladan Jordović je podelio svoje mišljenje:
– Posle najave utakmica prvog dana, imam zadovoljstvo da sa vama, poštovane kolege, podelim i utiske pred finalni susret. Trebaće sigurno vremena da se svima iz rukometnog sveta saberu utisci, urade analize o prikazanom nivou rukometne igre, kao i nivou organizacije i spektaklu kakav smo imali prilike da gledamo. Sa sigurnošću mogu da tvrdim, da je svima kojima je rukomet u srcu, bilo „toplije“ oko srca ovog hladnog janura zbog svega demonstriranog tokom ovog Svetskog prvenstva.
Pre nego što iznesem neka zapažanja o igri domaćina, kao prvog i očekivanog finaliste, da se u par rečenica osvrnem i na kompletan turnir. Iskren da budem, nisam očekivao da će nivo kvaliteta igre biti na viđenom nivou, imajući u vidu da je ovo treće veliko takmičenje u jednoj godini. Razlog više za takvo očekivanje je činjenica da je ovo prvo veliko takmičenje u novom olimpijskom ciklusu. No, bez obzira na pojavu mladih igrača, delimične smene generacija u nekoliko reprezentacija, gledali smo kvalitetan turnir. Tokom takmičenja imali smo i iznenađenja i neizvesnost. Od čudesne pobede Čilea, preko šokantne eliminacije Danske i Nemačke, do neizvesne borbe Makedonije, Islanda i Tunisa za prolaz iz grupe. Šta tek reći o polufinalu između Norveške i Hrvatske gde smo gledali i produžetke. Nova pravila su potpuno implementirana u igri, o efektima će se pričati i ubuduće jer su mišljenja sportskih stručnjaka podeljena. Zamena golmana u situacijama kod isključenog igrača ili uopšte kod situacija 5-6, 5-5, 4-6 je nešto što su sve selekcije upotrebljavale i to skoro konstantno. Videli smo i 7-5 u igri reprezentacije Norveške. Jedino je selektor Belorusije Ševcov ovde ostao malo konzervativniji. Uspešnost ovog taktičkog elementa, upotreba sa ciljem produženja napada i „trošenjem“ vremena, sa većom ili manjom dozom rizika i generalno uticaj na sam ishod utakmice, sigurno će biti predmet podrobnih analiza odmah posle prvenstva. Što se tiče igre 7-6, najviše toga smo videli kod reprezentacije Makedonije. Selektor Červar je najveći deo utakmica igrao sa ovom taktičkom varijantom. Uglavnom smo gledali situaciju sa pivotmenima između odbrambenih igrača broj 2i, te broj 4i5, a sa Lazarovim na srednjem beku. Ovim taktičkim opredeljenjem reprezentacija Makedonije zadavala je velike probleme protivnicima.
Selektor Hrvatske reprezentacije Babić takođe je značajan deo vremena tokom utakmica igrao sa 7 igrača. Doduše koristio je drugačiji model. Jedan pivotmen je stajao na uskoj a drugi na širokoj poziciji kod bliže aut linije i nakon širokih zabadanja u pripremi i opterećivanja odbrane na toj strani, taj pivotmen se brzo menjao. U igri ostalih reprezentacija se primena ovog elementa može podvesti pod taktičko iznenađenje, koje se koristi u nekom kraćem vremenskom periodu ili kod nepovoljnog rezultata kao „slamka spasa“.
Šta da kažem o Francuskoj reprezentaciji a da nije već rečeno ili viđeno? Još od vremena Štoklana, nisu „ Galski petlovi „ imali takve levoruke igrače na desnoj napadačkoj strani. To je za mene neka prva impresija. Raznovrsnost opcija sa Remilijem (1995), Dipandom (1988), Porteom(1990), Dika Memom(1997) je neka nova snaga. Nije ih poremetila povreda Luke Karabatića u ranoj fazi takmičenja. Taj deo tereta igre u odbrani na centralnoj poziciji preuzeo je Fabregas. Domaćini su igrali pod pritiskom, u nekim utakmicama su protivnici bili u relativno ravnopravnom odnosu sa njima (tri skandinavske selekcije, Norveška u grupi, potom Island i naročito Švedska), pa ipak mirno, koristeći što iskustvo Narcisa i Karabatića, što snagu kolektiva, došli do unapred očekivanog finala. Sve se menja, samo sistem ne. Izuzetna odbrana, igrači koji su fantastični u igri 1-1 i za koje igra u takvim situacijama čak i u velikom prostoru ne predstavlja problem, lako se uklapaju u zamišljene transformacije. Iz zonskog sistema, vrlo lako se prebacuju u pritisak na pravaca dodavanja i tako sužavaju prostor za napadačku igru. Slično je i u napadu, osnov igre je viđen i ranije ali ovog puta Dinar raspolaže sa nešto većim brojem bekova koji su opasni u šutu sa spoljnih pozicija. Videli smo da je dosta rotirao, važnije igrače štedeo i raspoređivao opterećenje. O fizičkoj pripremi francuskih igrača je mnogo toga rečeno. Sistem i fizička priprema su nešto što je zajedničko sa njihovim protivnikom u finalu, selekciji Norveške. Od 2011. godine naša reprezentacija je protiv tada formiranog „B“ tima Norveške odigrala tri utakmice. Nekoliko igrača iz te mlade selekcije su danas nosioci igre u ovoj reprezentaciji. Negovali su brzu igru koju danas vidimo, sa mnogo trčanja. Kondicioni trener koji je ranije radio u Kilu, brine o fizičkoj pripremi na čestim okupljanjima koja praktikuju. To je samo još jedna potvrda da iza velikih uspeha stoji veliki i planski uložen rad.
Uz želju da finale bude na nivou već viđenog, svim kolegama šaljem puno pozdrava!
Vladan Jordović
Tekst preuzet sa sajta zajednice trenera RSS http://www.treneri-rss.rs/finale-sp-najava-vladan-jordovic/
