Toni Đerona je počeo je mandat trijumfom i remijem nad Francuskom u kvalifikacijama i bacio Srbiju u euforiju – tri i po godine kasnije, posle kraha i 19. mesta na Evropskom prvenstvu, na kome su ciljane olimpijske kvalifikacije, uveliko se licitira o njegovom nasledniku.
Razočaranje je ogromno, neki su Špancu već spakovali kofere, a on je došao u Beograd, sa igračima, mirno odgovarao na pitanja, pa i ona koja se odnose i na njegovu budućnost na kormilu Orlova.
– Jeste, četiri godine ranije, kad sam dolazio, bila je slična situacija. Sad su možda, zbog nekih naših rezultata, bila veća očekivanja. Na kraju omanuli smo, nismo im dali ono što su očekivali. Ne govorim o medalji, već o mogućnosti da se nađemo u kvalifikacijama za Olimpijske igre. Sad treba da se zapitamo zašto nismo uspeli i šta je rešenje u budućnosti – kaže Đerona.
Već se govori o vašoj smeni, da je Danijel Anđelković naslednik, licitira se i sa nekim drugim imenima, poput nekadašnjeg vašeg pomoćnika Borisa Rojevića?
– To nije u mojim rukama
Anđelković je bio u Pazovi pre puta ekipe u Španiju?
– Ne samo tad, bio je i ranije, pre Svetskog i prethodnog Evropskog prvenstva.
Ali priznajte da je čudno da se pojavi informacija o vašem nasledniku na dan početka završnih priprema?
– To je normalno. Prvi sam strani trener u Srbiji i razumem da ljudi žele nekog Srbina. Ima ih nekoliko poput Momira Ilića, Danijela Anđelkovića koji radi sjajan posao u Tuluzu, timu u kome igra i kapiten reprezentacije. Normalno je da ljudi prave pretpostavke. Ali, ne zato što je sad bio tamo, jer dolazio je i ranije, bio je da vidi igrače, razgovara sa Kojadinovićem… Kad sam postao selektor poslao sam svim trenerima prvog i drugog ranga takmičenja mejl da mogu slobodno dođu u svakom trenutku, pogledaju trening, niko nije…
Da li ste osetili nepoverenje prema Vama uoči ovog turnira, da li je nešto narušilo poverenje Vas i igrača?
– Sve je bilo kao i uvek. Ljudi iz Saveza su se takođe ponašali isto kao u momentu kad sam došao. Posle Islanda sam dobio poruku podrške predsednice.
Da li znate da se i pre Svetskog prvenstva govorilo o Vašoj smeni, da se samo čekala Vaša greška, da li vam je to neko rekao?
– Ne, ali nisam glup, znam odnose, kako stvari funkcionišu, da sam stranac. Znam ko me je doveo. Mogu da razumem mišljenja da bi srpski trener bio bolje rešenje. Od početka sam davao sebe sto odsto i tako će biti do kraja. Ako će to biti u junu, onda do tad, ako je za četiri godine onda do tad. Glupo je fokusirati se na stvari na koje ne mogu da utičem. To govorim i igračima.
Kakva je Vaša budućnost na klupi Srbije?
– O tome morate da pitate one koji o tome odlučuju. Pripremiću izveštaj… Imam ugovor do juna. Znam da je veliki pritisak i da treba da odluče šta žele. Neke stvari mogu da se promene na različite načine. Najlakše je zameniti jednog čoveka, razumem to, ali ako se ne obezbede bolji uslovi za klubove, igrači ne rade bolje u njima… Razumem situaciju. Sad je vreme za novi ciklus. Savez treba da razmišlja o 2028. koji igrači treba da budu tamo. Ako me budu pitali da li sam spreman da to radim tu sam, ili odluče da sa nekim drugim grade novu priču opet je to njihova odluka. Srbija ima dva meča baraža, u martu i maju, baraža za Svetsko prvenstvo, a možemo da izvučemo timove poput Španije … Mora da se misli i o tome.
Tekst preuzet – zurnal.rs
