Često se zaboravi  kolika je odgovornost trenera,  pre svega prema mladim igračima. Radimo na sebi, gradimo svoje mesto u našem sportu svojim primerom tako što ćemo, pre svega se baviti samim sobom.  ’’Biti svestan svog neznanja, veliki je korak ka znanju!’’

 

TRENER je najvažnija ličnost u SPORTU, pre svega u razvoju igrača i stvaranja sportskih rezultata. Baviti se samo taktikčkom, tehničkom i fizičkom pripemom je lakši deo iako je naravno sve navedeno od izuzetne važnosti. Često se zaboravi biti TRENER i njegova suština. Ova tema je negde po mom mišljenju zapostavljena i mnogi treneri se slabije razvijaju i ulažu u sebe nego ranije, iako je danas sve mnogo lakše dostupno zbog razvoja tehnologije. Tako  treba ići u korak sa vremenom i da se prilagođava nastalim promenama ali i da se drže osnovnih principa, metodologije i metodike rada kao i psihologije. Psihologija danas mora da se prilagodi novom sistemu vrednosti, odnosa i pristupa pa često možemo čuti termin ’’moderna psihologija’’

Kako se vremenom ne bi izgubila vrednost ličnosti trenera potrebno je da se treneri razvijaju shodno vremenu i da imaju prilagodljiviji pristup mladima kako bi zadobili poverenje ali i autoritet koji se danas teško stiče u odnosu na ranije gde su moralne vrednosti bili izražajnije. Svakako ovim tekstom želim da pre svega podsetim trenere na deo teorije i principe koji su se negde ’’zagubili’’ u našem radu i borbi za svojim mestom u sportu i da podsetim koliko je TRENER važan u sistemu sporta. Smatram da je sport i ličnost TRENERA možda pored roditelja i jedino preostalo “oružje“ u “borbi“ sa novim vrednostima koji dolaze sa novim tehnologijama i vremenom uopšte.

 

TIP TRENERA

Trener bez ovlašćenja nije i ne može biti uspešan. Vlast je karakteristika svake organizovane grupe, kluba i tima. Tamo gde nema organizacije nema ni rezultata.

U timu treba razlikovati vlast i vođstvo, gde je vlast funkcija položaja u timu, a vođstvo funkcija pojedinca. Onaj koji ima vlast ne mora da bude i vođa tima. Međutim, ukoliko dođe do gubljenja vlasti i vođenja u ekipi, onda nastaju problemi koji prete neuspešnosti ciljeva tima i pojedinca kao i samih rezultata.

 

U teoriji postoje tri bazična oblika tipa trenera, i to su:

1.Autokratski tip – karakterističan po tome što trener odlučuje o svemu. On je apsolutni vođa, određuje ciljeve tima, određuje njegovu politiku, način rada, ulazi u međuljudske odnose itd. Komunikacija je jednosmerna i izražava se u sintagmi naređenje – izvršenje.

2.Demokratski tip – vlasti trenera ogleda se u tome što se centralno rukovođenje dopunjava stvaralačkom aktivnošću članova tima. Komunikacija je dvosmerna. Razlika u odnosu na autokratski nije samo u stepenu vlasti već i načinu kako se ona sprovodi.

3.Anarhični – tip predstavlja rukovođenje treningom bez trenera – rukovodioca. Trener daje zadatke igračima i prepušta njihovoj savesti da ih izvršavaju. Komunikacija nije tesna, a izvršenje je bez kontrole. On dolazi u obzir kod individualnih programa visoko kvalitetnih igrača za delove aktivnosti koje oni sprovode sami.

Odgovor na pitanje, koji tip vlasti trenera je najbolji, je vrlo složen i zavisi kako od trenera  tako i od stanja i potreba grupe – tima. Sigurno je da je u pojedinim situacijama potreban različit tip vlasti ako se radi o utakmici, individualnom ili kolektivnom treningu. Jedno je ipak sigurno, a to je da je tvrdoglavo sprovođenje jednog te istog tipa vlasti trenera pogrešno. Tip vlasti treba da se prilagodi ciljevima i zadacima svog konkretnog zadatka. Kako se za vreme utakmice ponekad treba služiti autokratskim načinom, tako se na treningu obučavanja mora primeniti demokratski tip, ili na individualnom treningu kombinovano anarhično-demokratski tip vlasti i to je čemu trener treba da teži u svom radu. Ovakav vid sistema mora da se primenjuje i isto tako da se treneri usavršavaju konstantno.

 

ŠTA	Selektira igrače, interesuje se za njih u potpunosti, obučava i usavršava ih u  trenažnom procesu, meri ih i testira u kontroli rada, procenjuje i ocenjuje, ispravlja greške i nedostatke, vrši eliminaciju, rukovodi grupom, stimuliše i sankcioniše…
KAKO	Pravednošću i poštenjem, strpljivo, postupno i sistematskim delovanjem, taktički i ponašanjem, doslednošću i punom odgovornošću i brigom…
ZAŠTO	Da bi time postigao da članovi tima svoj trenažni rad vrše korektno, tehnički tačno, inteligentno, sa zadovoljstvom, motivisano i u potpunosti…

“Halsey-eva shema“ (Šta, kako i zašto preduzima trener)

 

ULOGA TRENERA

Svaki trener ima veliku ulogu u razvoju igrača a pre svega na vaspitanje. Uz porodicu, klub, ekipu i ako je zrelost igrača na dovoljnom nivou da ima motivaciju, trener kao centralna figura, uzor, model i autoritet ima veliki značajni uticaj u vaspitanju, kao vaspitač i pedagog. Takođe veliki značaj i uloga trenera je kako se vrši priprema i organizacija svega oko kluba i ekipe kako bi uticaj trenera bio što veći. Trener mora imati kontrolu kao najvažnija figura u sistemu i neko ko ima najveći uticaj na krajnji cilj.

Vaspitno delovanje u sportskom okruženju je oblikovanje moralnih vrednosti, razvoj socijalnih veština i razvoj radne navike, discipline i odgovornosti.

Trener mora biti sposoban da primenjuje trenažne programe za unapređenje svih sposobnosti igrača. U okviru osnovnog cilja pripreme ekipe i igrača, trener ima najveću odgovornost i ulogu u ekipi i ona je usmerena na poznavanje i sprovođenje fizičke, tehničko taktičke, psihološke i teorijske pripreme. Ujedno je potrebna i dobra organizacija stručnog štaba, podela obaveza i odgovornosti ali i kontrola rada jer je najveća odgovornost na treneru.

 

U kentovom Oxfordskom rečniku navedene su tri osnovne kompetencije koje su važne za uspešnost obavljanja trenerskog poziva.	Konceptualna kompetencija podrazumeva sposobnost trenera kao vođe da integrira informacije i način izvođenja.
	Druga kompetencija se odnosi na sposobnost i uticaj trenera da uspostavi harmonične odnose unutar tima jer takav odnos ima veliki značaj na razvoj igrača kroz tim
	Treća kompetencija je specifična priprema igrača koja će najviše uticati na razvoj igrača

 

LIČNOST TRENERA

Skup svih osobina koje poseduje određena osoba, čine njegovu ličnost, odnosno strukturu ličnosti. Struktura ličnosti je veoma složena, jer se svaka ličnost sastoji iz različitih osobina. Veoma je teško utvrditi broj ovih osobina. Treba, međutim, imati u vidu da ličnost nije jednostavan skup osobina ili crta. To je složena organizacija koja uvek funkcioniše kao celina.

Struktura ličnosti trenera u sportu, a posebno u timskom sportu je veoma važna. Od osobina ili crta, koje čine njegovu ličnost, zavisi da li će se i u kojoj meri sportista identifikovati sa trenerom, njegovim ponašanjem, stavovima, zahtevima, vrednostima za koje se zalaže. Medju njima se svakako izdvaja inteligencija kao jedna od osobina od koje zavisi uspeh u obavljanju bilo kog posla, bilo koje uloge, pa i uloge trenera, kao stručnog i pedagoškog rukovodioca ekipe.

Ako igrači bez straha prilaze treneru, ako rado razgovaraju s njim, ako mu se poveravaju, ako od njega slobodno traže savete, ako ga poštuju i vole, onda su to pokazatelji da je on pozitivna ličnost i da je on pozitivan model. Trener takođe treba da je emocionalno i socijalno zreo, odgovoran, savestan, radan i moralan. Iskustva pokazuju da je za uspešno rukovođenje potreban i povoljan profil ličnosti, a to je pozitivan i povoljan sklop određenih osobina ličnosti:

 

Inteligencija	Organizacione sposobnosti	Energičnost i izdržljivost
Emocionalna stabilnost	Kooperativnost	Ekstravertnost
Samopouzdanje	Komunikacija	Taktičnost
Adekvatna stručna znanja	Ambicija	Pobednička psihologija
Radni kvaliteti	Inicijativa	Savesnost
Hrabrost	Neposrednost	Moralni kvaliteti
Kontrola	Odgovornost	Smisao za humor
Pravičnost	Iskrenost	Pozitivnost
Nepristrasnost	Lojalnost	Odlučnost

 

Navedene osobine su skup potrebnih osobina za ličnost trenera iako takve ličnosti u realnom smislu i ne postoji, ali kada se spomene reč TRENER, trebalo bi da je trener neko ko je  kompletna ličnost. Teško je i skoro nemoguće je imati sve za trenerski posao ali jedno je sigurno, da nekada nedovoljna zastupljenost pojedinih osobina vodi ka neuspehu.

Možda najvažnija osobina za trenera ja samo-svesnost koja ga može dovesti da radi na sebi kako bi postao što kompletnija ličnost koja je najvažnija u sistemu sporta za razvoj igrača i postizanja rezultata kao neko ko direktno utiče na kreiranje sistema koji će postići željeni rezultat.

 

ODNOS TRENER – IGRAČ

Autoritet trenera zavisi od raznih faktora. Možda i najvažniji autoritet u današnje vreme kod igrača je dobar odnos između trenera igrača i ekipe. Trener mora da zavredi poštovanje svojim ličnim odnosom, pristupom i komunikacijom kao i poverenje igrača i ekipe.

Da bi trener mogao da deluje na igrače svojim primerom, on treba da poseduje odgovarajuće moralne kvalitete. Njegovo ponašanje na terenu i van treba da je korektno i u skladu sa svim etičkim principima i vrednostima na kojima insistira društvo.

Odnos trenera prema svim ljudima i njegovo ponašanje uopšteno mora biti primereno u svakom smislu i ukoliko je to tako, igrači se vrlo brzo identifikuju sa trenerom i prate ga kao neko ko je primer i autoritet.  Trener koji voli ljude bliži im je i razume ih, u tom slučaju on sa punim poverenjem i optimizmom gleda na njihove probleme i njihov razvoj, a to poverenje i takav odnos sportisti onda vraćaju duplo više. Time se stvara jedna pozitivna i zdrava saradnja između igrača i trenera, a to je i velika garancija uspeha.

Danas vrhunski rezultat i razvoj igrača u značajnom smislu zavisi od psiholoških faktora igrača. Trener mora da bude psiholog ili da u stručnom štabu ima psihologa koji će pored igrača raditi i sa samim trenerom. Ukoliko igrač i trener nisu psihološki stabilni apsolutno sam trenažni proces i ostali faktori nisu garant rezultata i ističem da je psihološki faktor najvažniji u svakom smislu i glavni pokretač svih ostalih faktora do uspeha. I jedan od ključnih faktora je odnos trener i igrač jer od ovog odnosa direktno zavisi ceo proces u sportu i ekipi.

 

ŠTA JE POTREBNO TRENERU DA BUDE USPEŠAN?

Pre svega potrebna je 24-časovna posvećenost sportu uopšte, kako bi se stekle sposobnosti nužne za uspeh. Opis tog poziva ne iscrpljuje se samo u posedovanju znanja. Neophodno je i da trener bude vešt u ophođenju s ljudima, da bude kompetentan psiholog i harizmatična ličnost i da ima većinu osobina za dobru ličnost trenera, kao što smo to naveli u predhodnom delu teksta.

Učenje i napredovanje

Sport je fenomen koji je u konstantnom razvoju, a trener mora da ide u korak sa promenama jer svaki dan prilika je da se nauči i primeni nešto novo. Verovatno je upravo to najveća vrlina onih najboljih trenera – umeće da se prilagode promenama.

 (Željko Obradović je možda i najilustrativniji primer – košarkaški trener koji je devet puta osvajao Evroligu u rasponu od skoro dve decenije, od 1992. do 2017. godine. U svojoj više od 20 godina dugoj trenerskoj karijeri on uspeva u kontinuitetu da ostane na vrhu uprkos svim transformacijama kroz koje je košarka prošla u tom periodu)

Kako doći do vitalnog trenerskog znanja?

Pre svega, trener treba da bude ekstremno posvećen i spreman da upija znanje – količina informacija na internetu gotovo da je bezgranična, a to uključuje i trenerske seminare, samite i kampove. Dovoljno je da odete na  Youtube i možete da slušate predavanja najboljih svetskih trenera i njihove savete. Važna je želja za učenjem, ali jednako je važno umeti naučeno i da primeniš na ekipu koju vodiš – trener u svakom trenutku mora da bude svestan karakteristika i mogućnosti svojih igrača.  Osim trenerskih seminara, mnogo se uči i samim gledanjem rukometa, utakmica ili nekog drugog sporta. Možda biste pomislili da se to podrazumeva, ali postoje treneri koji su isključivo fokusirani na sopstveni tim i na sledećeg protivnika.

Učenje na sopstvenim greškama elementarni je činilac napretka u trenerskoj karijeri – to podrazumeva samokritičnost i dubinsku analizu na primer, utakmica svojih timova. “Šta sam mogao drugačije da uradim?“, to pitanje trebalo bi da bude polazna osnova posle svakog poraza.

Organizacija treninga

Princip je važniji od konkretnih vežbi – kada kažemo “princip“, mislimo na to da igrači prepoznaju način razmišljanja trenera i da tačno znaju kako on vidi igru svoje ekipe. Kako bi se to prenelo igračima, neophodno je i da  vizija kao trenera bude jasna kako bi najefektnije moguće uspeo da objasni ono što želi.

Trener mora da zna kakvim igračima raspolaže i da njima prilagodi sistem igre. Trener mora da vidi i oseti ekipu, odradti kompletnu analizu i tek onda donese odluku koji sistem se igra, ako pre toga nije i sam izvršio selektiranje igrača na osnovu sistema koji želi da igra.  Situacioni treninzi su jedni od najboljih za brzo implementiranje sistema igre, a to znači da se u svakoj vežbi implementira nešto od onoga što se događa na utakmici. Već u zagrevanju može da se ubaci taktički plan, a i običan pas kada se vežba, on može da se postavi u sistemu igre – svako je na svojoj poziciji i na osnovu kretanja lopte i kretanja saigrača bez lopte može da vidi šta ga sutra čeka na utakmici. Od samog pripremnog do završnog dela treninga od ključnog značaja je metodika i sama organizacija treninga (igrača i vežbe) kako bi trening bio uspešan i sama organizacija treninga utiče na samu igru – organizaciju igre na utakmicama.

Prenošenje znanja na igrače

Znanje je nužan, ali ne i dovoljan uslov za uspešno bavljenje trenerskim poslom. Mnogima od nas u školi je predavao barem po jedan profesor koji uprkos silnom trudu nikako nije uspevao da dopre do učenika. Slično je i sa pojedinim trenerima – oni poseduju svo znanje ali ne umeju da ga prenesu igračima na najefikasniji način i da to znanje primene u konkretnim situacijama. Postoji jednostavno pravilo – u komunikaciji sa igračima treba biti otvoren i jasan i poznavati odlično metodologiju i metodiku rada.

Upoznati ličnost igrača

Igrači su ti koji osećaju uticaj rada trenera i zato je neprocenjivo njihovo mišljenje. Zanimljivo je to da oni manje značaja pridaju samom poznavanju igre, a više karakternim osobinama trenera. Trener mora duboko da poznaje svoje igrače – ne samo kao sportiste, već i kao ličnosti, ko su oni zapravo i kakva su im osećanja. Važno je da se trener poveže sa igračima i da razgovara sa njima u kontinuitetu. Ako se uloži trud da nekoga upoznaš suštinski, onda ćeš mu lakše i pomoći da postane bolji igrač.

U toku utakmice: Talenat, iskustvo, osećaj

Na kraju, sve se svodi na onih 60  minuta u kojima sve naučeno treba primeniti – na utakmicu. Uložen je ogroman trud, trener je odlično pripremio utakmicu, ali sport je nepredvidiv – uvek postoji neko iznenađenje ili bar nešto što se ne odvija u skladu sa planom. Za takve situacije trener mora da bude spreman i upravo u tim trenucima do izražaja dolaze iskustvo i sav minuli rad – u umu će se roditi autentična ideja ili ćete izvući ’keca iz rukava’, trik koji do tada još niste primenjivali. Veštine te vrste nemoguće je naučiti same po sebi, one su logična posledica napora uloženih tokom karijere.

Ipak, nije sve uvek tako jednostavno.

U tim okolnostima na površinu ispliva trenerski talenat  jer neke se stvari teško uče. Ipak, kombinacijom iskustva i spomenutog talenta trener vremenom stiče izvesni osećaj kako je potrebno reagovati na nepredviđene situacije.  Zato trener mora da bude kreativan i hrabar u izboru odluka.

Psihološka priprema

Nije lako rukovoditi grupom od 16-20 ljudi, psihološki aspekt veoma je važan, treba se brinuti o osećanjima i mentalnom stanju igrača i zaista psihički aspekt sporta jednako je važan kao i ostali, ako ne i važniji. Suštinska je uloga trenera u smirivanju ekipe koja postaje nervozna pred važnu utakmicu na primer, ali sa druge strane, trener treba da motiviše tim ukoliko primeti da su se igrači previše opustili. To je osetljiva teritorija u okviru koje trener mora da pronađe pravu ravnotežu.

Trener mora da bude i uspešan pedagog, a procena se vrši od situacije do situacije. Nekada malo više opterete igrače ako primete da je opuštenija atmosfera, ali i suprotno, ako je previše zategnuto i ako se oseća tenzija, nastoje da rasterete igrače. Psihički momenat jako je važan u najvažnijim utakmicama – adrenalin, napetost.

Ključ je u poznavanju karaktera igrača, a onda i delovanju u skladu sa time. Igrači se razlikuju među sobom kao ličnosti, što znači da trener ne može svakome da priđe na isti način – primera radi, jedno podizanje tona dodatno motiviše, a drugog sputava. U principu, smatram da trener treba da bude pozitivan i da odaje sigurnost kako bi nju preneo na ekipu. Kada je trener samouveren, onda se to odražava i na igrače i igrači najviše cene poverenje kod trenera. Igrač mora da zna i razume tačno šta se od njega očekuje i traži bez obzira na kvalitet igrača i trener ne sme da misli da se neke stvari podrazumevaju, trener mora bit jasan.

(Korišćenja literatura: Ličnost Trenera, Vasilije Đokić. Teroija i Metodika rukometa, Autoritet, trening, odnos sa igračima: trener kao kompletan paket, Goran Stevanović. Osobine ličnosti trenera, Šta čini dobrog trenera, Saša Ozmo)

AKIM KOMNENIĆ

 

 

Biti svestan svog neznanja,veliki je korak ka znanju!