Reprezentacija Katara biće četvrta koju će Veselin Vujović voditi na Svetskim prvenstvima nakon SR Jugoslavije, Slovenije i Irana. Srebrni iz Dohe 2015. godine, odavno nisu sila u planetarnim okvirima, ali je „Vujina diplomatija“ vratila u sastav posle dosta godina upravo glavne protagoniste svetskog finala Žarka Markovića i Rafaela Kapotea, a uz Frankisa Karola Marza, najboljeg strelca SP 2021, to je iskustveno ekipa za veliki respekt. Katarci kreću iz Poreča gde turnir otvaraju sa Francuzima, čekaju ih još Austrija i Kuvajt, pa je realno da ih vidimo u glavnoj fazi takmičenja u Varaždinu. O svemu onome što nas čeka razgovarali smo sa nekada najboljim rukometašem planete, koji je na ovom Prvenstvu drugi selektor po starosti odmah iza Alfreda Gislasona.
- Upravo smo završili trening. Ušli smo u ritam prvenstva, tako da dobijamo one kratke termine od po sat. To je sada više aktivacija nego trening, otprilike tako.
Prva utakmica protiv Francuza, možda i najlakša za ulazak u turnir?
- Apsolutno tako, najlakša utakmica. Bez obzira što ja uvek smatram da ima šanse. Gledajući na to da smo možda i najstarija reprezentacija na svetu, mogao bih da se iskidamo sutra sa Francuzima, da izgubimo 4-5 razlike, a onda da imamo probleme sa Austrijom i Kuvajtom. I ovako ćemo ih imati. Zato ću svima dati šansu, da se razigraju, a nama Svetsko prvenstvo počinje 16. januara sa Austrijom. Posle toga nam sledi Kuvajt. Jedna pobede iz te dve utakmice nam obezbeđuje drugi krug, a kada bismo pobedili u obe, imali bi neke šanse da pobedom u Varaždinu zadovoljimo te neke aktuelne ambicije Katara. To svi mi očekujemo.
Katar, iskusan, tu su svi, Kapote, Frankis, Žare Marković. Da li to povećava ambicije?
- Oni su poslednjih godina imali sa Valerom probleme. Neko je bio povređen, uvređen, neko od Valera odstranjen. Uspeo sam da sve te igrače okupim, pa ću probati da rotiram i rasporedim snagu shodno njihovoj kondiciji i godinama. Logično da na vrhunskom nivou ne mogu izdržati, ali imamo nekoliko igrača između 27 i 30 godina, koji mogu da podnesu teret. Katar može protiv bilo koga na svetu u jednoj utakmici da odigra jako dobro, ali nam turnirski sistem ne odgovara. Treba oporaviti ekipu da svaka dva dana igra utakmicu, jako je teško i tu smo objektivno po tom pitanju. Naravno da ćemo se truditi, u drugom krugu možemo da igramo sa svima, Mađarima, Makedoncima i Holanđanima. Kako ćemo proći, videćemo. Naučilo me iskustvo da igramo utakmicu po utakmicu i ništa da ne planiram. Svako ko je izgledao loše, sutra može izgledati sjajno. Igrače opterećuje ta velika smotra. Nije nikad kako se počne nego kako se završi. Znamo da vrlo često i neki osvajači loše otvore turnire, ali kroz Prvenstvo se dignu i pokažu maksimum kada je najvažnije. Imam iskusnu ekipu, znam da znaju da mogu da kalkulišu i da ćemo napraviti dobar rezultat.
Grupa u Varaždinu bi mogla da vam legne…
- Ide nam na ruku. Mađari će imati ogromnu podršku. Makedonci će u ogromnoj broju pratiti svoju reprezentaciju, plus Holandija. Sa svima možemo da igramo. Nismo na nivou Skandinavaca, Nemaca, Francuza, Egipta. To su dosta jače reprezentacije od nas, ali sa svim ostalim reprezentacijama Katar može da igra.
Austrija bez Nikole Bilika. Ako je neko uticajan na igru svoje reprezentacije, to je levi bek Kila na svoju…
- Da sam birao, a nikada igračima ne želim povrede, birao bih da Bilik ima prehladu taj dan kada igra protiv Katara. Na treningu nije bilo ni Janka Božovića, koji je juče imao jedan ozbiljan problem sa kolenom i još uvek je na ispitivanjima. Videćemo koliko će i on moći da pomogne Austriji.
U kakvom su stanju vaši najiskusniji igrači…
- Žare Marković strahovito dobro pazi na sebe i sa letnje pauze je došao najspremniji. Veoma je motivisan. Zna, otprilike, da mu je ovo poslednje takmičenje. Kapote, e to je kubanska fora, kubanska priča. On ima svoju liniju, ako mu uđeš u putanju, on će da te pregazi. On je i dalje tata, kada je odbrana u pitanju i napad isto tako. Samo je pitanje doziranja. Poznavanje španskog jezika mi je pomoglo da priđem dobro i njemu i Frankisu. Imao sam i par Kubanaca koje sam vodio, tako da imamo nekih zajedničkih tema. Uvek dosta radim na motivaciji igrača i odnosu sa njima. Imaćete priliku da ih vidite. Oni izgledaju savršeno, održavaju fizičku spremu. Jedini veliki problem je što u toku godine odigraju dve-tri jake utakmice. Slaba je katarska liga, osim kada se sretnu dva favorita, za razliku od igrača iz ostalih reprezentacija koje igraju Bundesligu i druge jake evropske lige.
Uletanje u teren obe reprezentacije na meču Slovenije i Katara, tj. kolektivno koškanje odmah dovodi do komentara da je Vuja „prepalio“ ekipu…
- Ako si gledao snimak ja sam ostao po strani (smeh). Neko će reći Kataru se u istoriji nije desilo da se potuče, eto dođe Vuja potukoše se… Nadam se da će se u sportskom žargonu taj motiv probuditi i inat da ne dozvole da ih neko gazi i udara. Nisam naravno učestvovao u tome, jer bi svako komentarisao da sam vinovnik. Kako da uđem kada su svi Slovenci moji igrači, ovi su moji. Nije to išlo ozbiljno. Ja sam posle kroz šalu pitao i jedne i druge „dobro, šta ste tamo utrčavali i zaletali se, a niko nikog nije udario? Šta ste trčali tamo bezveze!?“.
Šta očekujete od Hrvatske. Imaju u Zagrebu četvrtfinale, kao i polufinale?
- Siguran sam ni Sigurdson, ni ljudi oko njega, ni javnost, ne zna mogućnosti svoje reprezentacije. Od jedne utakmice u kojoj su dosta srećno dobili odlične Makedonce te večeri, do jako ubedljive partije protiv Slovenaca. Ako znam Slovence, a znam Zormana, on je tu krio neke stvari. Da li se prevario, jer ako kriješ, a izgubiš jedan-dva, onda si u plusu. Onda kažeš „krio sam, ali izgubio gol-dva“. A kada kriješ, a izgubiš 8-9, onda je pitanje da li si na dobrom putu. Psihološki momenat je na strani Hrvatske. Dobro je da su pod takvim utiskom krenuli u takmičenje. Lično mišljenje je da će se Hrvatska teško upustiti u borbu za medalju. Prednost domaćeg terena, ogromna puna Arena Zagreb, euforija, neosporan kvalitet, predvođeni Duvnjakom koji se oprašta i učiniće sve da se oprosti sa medaljom, sve su to aduti. Od srca bi želeo da se takav momak oprosti sa medaljom u dresu Hrvatske. Mislim da balkanske zemlje zbog svega što je urađeno za rukomet na ovim prostorima, zaslužuju jednu medalju.
Egipat, u tom delu kostura, može svima da pomrsi račune…
- Apsolutno, oni su jedna reprezentacija kojoj je teren iste dužine i u Kairu, i u Zagrebu, i u Geteborgu. Gde god da igraju, igraju istim intenzitetom i na istom nivou, za razliku od nekih drugih ekipa. Niko se ne plaši, oni nemaju taj problem. Motivacija, potentna reprezentacija. Nema Eldere, ali se vratilo par igrača. Strahovito su jaki u odbrani i potentni u napadu. Ukoliko im golmani budu na nivou, opasni su i mogu da pobede bilo koga na svetu. I Slovenci, i Islanđani, i Hrvati, imaće jako veliki problem. Za mene je u toj grupi Egipat favorit. Nezanemarljiv faktor je i suđenje. Možda im neće pomagati, ali im neće ni odmoći. To je jako bitno.
Makedonci se drže svog koncepta sa mladom ekipom koja je većinski na okupu u Alkaloidu. Šta im predviđate?
- Kire je napravio puno za makedonski rukomet kao igrač. Ta deca napreduju u Alkaloidu, igraju dobar i moderan rukomet. Ni jedna reprezentacija na svetu nije napravila uspeh, ako nije imala veliki klub. Oni to prave sa Alkaloidom. Da li je ovo trenutak? Nije, ali je jedno iskustvo više. Verovatno smatra da ako se nađemo u istoj grupi, da je ekipa koju mogu da pobede je Katar, a Katar opet razmišlja o tome da može da pobedi Makedoniju. To će biti jedna poslastica za sve iz ovog regiona.
Lista reprezentacija koje mogu do zlata je baš skraćena. Danci, Francuzi….niko više…
- Nikad kraća, slažem se. Pokazala je Francuska svoju ranjivost na Olimpijskim igrama. To što im se desilo protiv Nemaca nije smelo da im se desi. Motivisani su, ali prvi put idu bez Nikole Karabatića. To je vrlo važno. Danska nije imala krizne momente. Lako su preboleli Hansena i još neke igrače. Desila su im se dva neverovatna igrača, Pitlik i Gidsel. Mogu i oni da se okliznu, ali vrlo teško. Čini mi se da na ovom zimskom vremenu, snegu i ledu, oni nose one čvrste lance na gumama. Teško se klizaju.
Prvenstvo sa 32 reprezentacije, egzotika, Gvineja, Kuba, Kuvajt. Jel to ono što rukometu treba?
- Mišljenja sam da to rukometu ne treba. To što se širi rukomet da bi se rukometna porodica širila pravi predugo prvenstvo, zamorene igrače, neke utakmice koje su dobijene i pre početka gde će favoriti dobijati po 15-20 razlike. Ne vidim da to rukometu treba. Treba mu manji broj utakmica da bi se napravio ozbiljan filter i da bi na kraju igrale najbolje reprezentacije. Promena pravila, više marketinga i da uživamo svi – jasan je selektor reprezentacije Katara, Veselin Vujović.
TEKST PREUZET SA BALKAN-HANDBALL
