Vlada Šimičić, strateg Železničara, otkriva šta to ovaj klub godinama izdvaja i zašto svi žele baš u Inđiju. Mnogo je sportskih ekipa i kolektiva, ali za malo koga se može reći – ovo je tim! Železničar je sinonim za zajedništvo, drugarstvo, porodicu, Želja je sve ono zbog čega jedan sportski tim može da se diči i ponosi. Ekipa iz Inđije je iz godine u godinu napredovala, prošla jedan dugačak proces da bi danas bila među najboljim timovima u zemlji, osvajala trofeje i bila ponos srpskog rukometa.
Jedan od tvoraca Železničara je sjajni stručnjak Vlada Šimičić, čovek koji je od drugoligaškog tima stvorio šampiona Srbije, ekipu koja izaziva strahopoštovanje gde god se pojavi. Trener koji je uspeo što retko ko može, da od ženske ekipe napravi homogenu celinu koja diše kao jedna.
– Nije to bilo tako teško jer imam sjajne devojke koje su izrasle u još bolje ljude. Recept je jednostavan, od starta je potreban pošten i iskren odnos, kako su rasle tako su sticale poverenje i nadograđivali smo se međusobno. Recimo, uvek su mogle da kažu zašto ne žele na trening, da bi radije na koncert, žurku, sa momkom…. Imao sam razumevanja za sve, imam i sad, ali na terenu tražim maksimum. Takođe, nikada nismo tražili krivca i upirali prstom, uvek smo tim i posle toliko vremena sam srećan kad vidim kako se one drže, vole i poštuju međusobno – rekao je Vlada Šimičić.
Železničar je maestralno otvorio sezonu osvojivši Superkup Srbije, a od tada na domaćoj sceni ne zna za poraz?
– Odigrali smo jedanaest utakmica, sedam domaćih, Superkup i tri evropske, tako da
možemo svi da budemo urađenim do sad. Imamo odličan start, da ne kažem iz snova, ali to je sve plod odličnog rada u pripremnom periodu.
VALjADOLID – MOJA GREŠKA
Očekuje vas i revanš protiv Valjadolida u subotu na gostujućem terenu. U prvom meču je tim sa Iberijskog poluostrva trijumfovao 32:20…
– Mislim da smo taktički i tehnički bili spremni za taj meč, ali smo na psihološkom planu kiksnuli. To se vidi po broju tehničkih grešaka koje nisu nama svojstvene, a imali smo ih čak 30! Isključivo sam ja odgovornost i preuzimam krivicu na sebe jer ih nisam dobro pripremio. Bio je to naš prvi poraz u sezoni, ali i najlošija utakmica. Ostao je veliki žal, izgoreli smo da odigramo što bolje i pokažemo se u dobrom svetlu, ali nismo uspeli – iskreno je rekao Vlada Šimičić.
Čini se da je ekipa ove godine sazrela i da su devojke izrasle u prave lidere?
– Mislim da smo kao tim sazreli, došli do jednog posebnog nivoa. Nikada nismo imali lidera na terenu, a sad imamo nekoliko igračica koje mogu da ponesu taj epitet. Meni kao treneru je to samo za ponos i poštovanje. Nije to lagan proces, dosta smo trpeli jer su bile mlade, ali sad sve polako dolazi na svoje mesto. Videlo se protiv Jagodine kako se vraćamo u igru, potom smo karakter pokazali i protiv Bora i Zvezde.
Vlada Šimičić je dodao:
– Kad bih nabrajao verovatno bih nekog zaboravio, ali recimo Una Obrenović i Dunja Tabak su postale sjajne, Anja Vujnović se razigrala, Tamara Kocić je potpuno sazrela, potom je tu veoma mlada Tatjana Činku. Kad na sve to dodam recimo Zoranu Čavrić kao stub odbrane ili Aleksandru Bakšu čiji je doprinos nemerljiv, jer statistika ne pokaže uvek sve što treba, onda zaista mogu da budem ponosan.
Tekst preuzet sa zurnal.rs
