Četiri godine, šest meseci i 21 dan trajala je selektorska era Zorana Roganovića, najduža u istoriji crnogorske rukometne reprezentacije.
Petar Kapisoda je prinuđen da traži devetog kormilara, nakon Pera Miloševića, Ranka-Bane Popovića, Kasima Kamenice, Miodraga-Miška Popovića, Zorana Kastratovića, Ljubomira Obradovića, Dragana Đukića i Roganovića, iza kojeg će kao pečat ostati najbolji plasmani na velikim takmičenjima – 11. mesto na Evropskom prvenstvu 2022. i u najgorem slučaju 20. na SP u Poljskoj i Švedskoj, kao i velike pobede nad Danskom, Slovenijom, Hrvatskom…
Cetinjaninu koji je bezmalo dve decenije u Švedskoj je isticao ugovor krajem meseca, trebalo je da ga produži, ali je odlučio da ode, jer nije ispunio cilj i izborio kvalifikacije za Olimpijske igre. U opširnoj izjavi za crnogorske medije je objasnio zašto je tako prelomio.
„Predsednik Kapisoda, kojem se neizmerno zahvaljujem na svemu do sad, i ja smo već pričali o nastavku saradnje. Znam da sam ga povredio, da nisam ni poslušao da malo razmislim o svemu, ali smatram da nisam ispunio očekivanja. Sve što sam obećao i predstavio Savezu i tadašnjem predsjedniku Zoranu Radojičiću i Predragu Boškoviću, kojima se zahvaljujem, jer su mi dali šansu kao mladom čovjeku i treneru, ispunio sam. Sve, do ovog prvenstva, rekao je Roganović.
Monolog se samo nastavio…
„Sve je išlo uzlaznom putanjom, išli smo stepenicu po stepenicu, gradili smo i stvorili kult. Ljudi nas vole, dvorana će svaki put od sada u Crnoj Gori biti prepuna, a ovi momci to zaslužuju i odnosom i igrama. Znam da će tako biti i ubuduće, želim svima sve najbolje. Siguran sam da će Petar napraviti pravi potez i dovesti nekoga ko je pravi za ove momke, želim da sve ciljeve koje smo ostvarili preskoče, da postave nove standarde za neke buduće generacije”.
„Lavovi” su pod Roganovićem postavili nove standarde, a on veruje da mogu da ih održe ili nadmaše.
„Svestan sam da smo uradili fenomenalan posao, svi saradnici, igrači koji su bili kroz reprezentaciju i ja, a najviše sam zadovoljan što ostavljamo zdrav temelj, nešto na čemu može da se radi puno više. Iako bi okolnosti i sve što je potrebno reprezentaciji, kao liga i klubovi, mogli da budu puno bolji, znam da je Petar mađioničar i da može da se izvuče još više”.
Sada već bivši selektor je vodio Crnu Goru na tri velika takmičenja, jedno mu je izmaklo zbog korone, a četvrto je praktično osigurano pobedama nad Kosovom i BiH u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo u Nemačkoj 2024.
„Ostavljam kontinuitet nastupa na velikim takmičenjima, a učešća u glavnoj rundi i utakmice sa najjačim reprezentacijama su postala normalna. Prvi put posle dva kola kvalifikacija možemo da kažemo da smo se skoro plasirali na Evropsko prvenstvo. Da ne bude kao do sada, da se ostavlja haos i stalno kreće ispočetka, već ostaje zdrav temelj. Ja sam uvek tu, i za crnogorski rukomet, i za Savez, i za Petra, za sve igrače i uvek ću biti tu, jer sam najlepše momente i u igračkoj i u trenerskoj karijeri doživeo u reprezentaciji. Sve te slike će mi ostati u sećanju dok sam živ”.
Miloš Vujović je nakon meča sa Slovenijom rekao da je napravljena greška što je reprezentacija pripreme odradila u Kataru. To je bila Roganovićeva zamisao, ali nije ispalo kako je želeo.
„Ideja mi je bila da se jednom udaljimo malo od kuće, da odemo od pritiska i budemo malo izolovani. Skupljali smo se u dva-tri dana i odmah, a da se nismo videli, ušli smo da igramo prijateljske utakmice sa Katarom, uz čudno suđenje. Ušli smo u haos, nismo uspeli da se smirimo i izbalansiramo, čini mi se da smo s nervozom iz Katara došli na ovo prvenstvo. To je jako bitno za budućnost, jer mir koji nam je bio neophodan smo greškom izgubili. Utakmice sa Iranom i Čileom jesmo rutinski dobili, ali mi se čini da nas je ta nervoza poremetila”.
Osim selektora, od reprezentacije se oprostio i kapiten Vasko Ševaljević. Iskusni Kotoranin je igrao jako malo, baš kao i drugi prekaljeni bek, Stevan Vujović. Na pitanje da li su stariji igrači pravili problem što sede na klupi, Roganović je odrično odgovorio:
„I kapiten i ja smo se sinoć ‘odjavili’, to su normalne stvari. Nije bilo nikakvih problema, najbitnije je da se pozdravimo kao ljudi. Ne znam ko će ovde da bude, sve je do novog selektora, ali je najbitnije da se nismo, kao ranije, ‘raskubali’ i da je bilo neraščišćenih računa. Objasnio sam razloge zbog kojih nisam uspeo, preuzeo sam odgovornost i krivicu. To se tako i završilo, bez ikakvih skandala”.
Na svom posljednjem meču, 32. zvaničnom na klupi Crne Gore, Roganović je dao šansu rezervama. Slovenija je to iskoristila i rutinski slavila (31:23).
„Hvala svim momcima koji su izašli na teren i dali doprinos, svaki minut na Svetskom prvenstvu je dragocen za njihovu budućnost i ono što sledi. Čestitam im na tome, ali i igračima koji su bili na klupi. Hteli su da uđu, ali smo se dogovorili da ih poštedimo, jer je najbitnije da se svi vrate zdravi. Imali smo problema sa bolestima, a jedino se Nemanja Grbović povredio i nadam se da će se brzo vratiti, te dati još puno reprezentaciji. Opet smo promašili puno zicera, razbranili njihovog golmana. Nije bilo dobro ovo prvenstvo, nisam zadovoljan, zaključio je 45-godišnji Cetinjanin.
